SrKDIjekav - Hebrews - 5

5:1  Јер сваки поглавар свештенички који се из људи узима, за људе се поставља на службу к Богу, да приноси даре и жртве за гријехе,

5:2  Који може пострадати с онима који не знаду и залазе; јер је и он под слабошћу.

5:3  И зато је дужан како за народне тако и за своје гријехе приносити.

5:4  И нико сам себи не даје части, него који је позван од Бога, као и Арон.

5:5  Тако и Христос не прослави сам себе да буде поглавар свештенички, него онај који му рече: ти си мој син, ја те данас родих.

5:6  Као што и на другоме мјесту говори: ти си свештеник вавијек по реду Мелхиседекову.

5:7  Он у дане тијела својега мољења и молитве к ономе који га може избавити од смрти с виком великом и са сузама приношаше, и би утјешен по својој побожности.

5:8  Иако и бијаше син Божиј, али од онога што пострада научи се послушању.

5:9  И савршивши се, постаде свима који га послушаше узрок спасенија вјечнога.

5:10  И би наречен од Бога поглавар свештенички по реду Мелхиседекову.

5:11  За којега бисмо вам имали много говорити што је тешко исказати; јер сте постали слаби на слушању.

5:12  Јер ви који би ваљало да сте учитељи по годинама, опет требујете да учите које су прва слова ријечи Божије; и постадосте да требате млијека, а не јаке хране.

5:13  Јер који се год храни млијеком, не разумије ријечи правде, јер је дијете.

5:14  А савршенијех је тврда храна, који имају осјећања дугијем учењем обучена за разликовање и добра и зла.