SrKDIjekav - Hebrews - 12

12:1  Зато дакле и ми имајући око себе толику гомилу свједока, да одбацимо свако бреме и гријех који је за нас прионуо, и с трпљењем да трчимо у битку која нам је одређена,

12:2  Гледајући на начелника вјере и свршитеља Исуса, који мјесто одређене себи радости претрпље крст, не марећи за срамоту, и сједе с десне стране пријестола Божијега.

12:3  Помислите дакле на онога који је таково противљење против себе од грјешника поднио, да не ослабе душе ваше и да вам не дотужи.

12:4  Јер још до крви не дођосте борећи се против гријеха,

12:5  И заборависте утјеху коју вам говори, као синовима: сине мој! не пуштај у немар карања Господња, нити губи воље кад те он покара;

12:6  Јер кога љуби Господ онога и кара; а бије свакога сина којега прима.

12:7  Ако трпите карање, као синовима показује вам се Бог: јер који је син којега отац не кара?

12:8  Ако ли сте без карања, у којему сви дијел добише, даклем сте копилад, а не синови.

12:9  Ако су нам дакле тјелесни оцеви наши карачи, и бојимо их се, како да не слушамо оца духова, да живимо?

12:10  Јер они за мало дана, како им угодно бјеше, караху нас; а овај на корист, да добијемо дијел од његове светиње.

12:11  Јер свако карање кад бива не чини се да је радост, него жалост; али послије даће миран род правде онима који су научени њиме.

12:12  Зато ослабљене руке и ослабљена кољена исправите,

12:13  И стазе поравните ногама својима, да не сврне што је хромо, него још да се исцијели.

12:14  Мир имајте и светињу са свима; без овога нико неће видјети Господа.

12:15  Гледајте да ко не остане без благодати Божије: да не узрасте какав коријен грчине, и не учини пакост, и тијем да се многи не опогане.

12:16  Да не буде ко курвар или опогањен, као Исав, који је за једно јело дао првородство своје.

12:17  Јер знате да је и потом, кад шћаше да прими благослов, одбачен; јер покајање не нађе мјеста, ако га и са сузама тражаше.

12:18  Јер не приступисте ка гори која се може опипати, и огњу разгорјелом, облаку, и помрчини и олуји,

12:19  И трубном гласу, и гласу ријечи, којега се одрекоше они који чуше, да не чују више ријечи;

12:20  Јер не могаху да поднесу оно што се заповиједаше: ако се и звијер дотакне до горе, биће камењем убијена.

12:21  И тако страшно бјеше оно што се видје да Мојсије рече: уплашио сам се и дркћем.

12:22  Него приступисте к Сионској гори, и ка граду Бога живога, Јерусалиму небескоме, и многијем хиљадама анђела,

12:23  К сабору и цркви првороднијех који су написани на небесима, и Богу, судији свију, и духовима савршенијех праведника,

12:24  И к Исусу, посреднику завјета новога, и крви кропљења, која боље говори неголи Авељева.

12:25  Али гледајте да се не одречете онога који говори; јер кад они не утекоше који се одрекоше онога који пророковаше на земљи, акамоли ми који се одричемо небескога,

12:26  Којега глас потресе онда земљу, а сад обећа говорећи; још једном ја ћу потрести не само земљу него и небо.

12:27  А што вели: још једном, показује да ће се укинути оно што се помиче, као створено, да остане оно што се не помиче.

12:28  Зато, примајући царство непоколебано, да имамо благодат којом служимо за угодност Богу, с поштовањем и са страхом.

12:29  Јер је Бог наш огањ који спаљује.