SrKDIjekav - Hebrews - 6

6:1  Зато да оставимо почетак Христове науке и да се дамо на савршенство: да не постављамо опет темеља покајања од мртвијех дјела, и вјере у Бога,

6:2  Науке крштења, и метања руку, и васкрсенија мртвијех, и суда вјечнога.

6:3  И ово ћемо учинити ако Бог допусти.

6:4  Јер није могуће оне који су једном просвијетљени, окусили дара небескога, постали заједничари Духа светога,

6:5  И окусили добре ријечи Божије, и силе онога свијета, и отпали,

6:6  Опет обновити на покајање, јер сами себи наново распињу и руже сина Божијега.

6:7  Јер земља која пије дажд што често на њу пада, и која рађа поврће добро онима који је раде, прима благослов од Бога;

6:8  А која износи трње и чичак, непотребна је и клетве близу, која се најпослије сажеже.

6:9  Али од вас, љубазни, надамо се бољему и што се држи спасенија, ако и говоримо тако.

6:10  Јер Бог није неправедан да заборави дјело ваше и труд љубави коју показасте у име његово, послуживши светима и служећи.

6:11  Али желимо да сваки од вас покаже то исто старање да се над одржи тврдо до самога краја;

6:12  Да не будете љениви, него да се угледате на оне који вјером и трпљењем добијају обећања.

6:13  Јер кад Бог Аврааму обећа, не имајући ничим већијем да се закуне, закле се собом,

6:14  Говорећи: заиста благосиљајући благословићу те, и умножавајући умножићу те.

6:15  И тако трпећи дуго, доби обећање.

6:16  Јер се људи већијем куну, и свакој њиховој свађи свршетак је заклетва за потврђење.

6:17  Зато и Бог кад шћаше нашљедницима обећања обилније да покаже тврђу савјета својега, учини посредника клетву:

6:18  Да би у двјема непоколебљивијем стварима, у којима Богу није могуће слагати, имали јаку утјеху ми који смо прибјегли да се ухватимо за над који нам је дан,

6:19  Који имамо као тврд и поуздан ленгер душе, који улази и за најдаље завјесе,

6:20  Гдје Исус уђе напријед за нас, поставши поглавар свештенички довијека по реду Мелхиседекову.