SrKDIjekav - Hebrews - 4

4:1  Да се бојимо дакле да како док је још остављено обећање да се улази у покој његов, не одоцни који од вас.

4:2  Јер је нама објављено као и онима; али онима не помаже чувена ријеч, јер не вјероваше они који чуше.

4:3  Јер ми који вјеровасмо улазимо у покој, као што рече: зато се заклех у гњеву својему да неће ући у покој мој, ако су дјела и била готова од постања свијета.

4:4  Јер негдје рече за седми дан овако: и почину Бог у дан седми од свију дјела својијех.

4:5  И на овом мјесту опет: неће ући у покој мој.

4:6  Будући пак да неки имају да уђу у њега, и они којима је најприје јављено не уђоше за непослушање;

4:7  Опет одреди један дан, данас, говорећи у Давиду по толиком времену, као што се прије каза: данас ако глас његов чујете, не будите дрвенастијех срца.

4:8  Јер да је Исус оне довео у покој, не би за други дан говорио по том.

4:9  Даклем је остављено још почивање народу Божијему.

4:10  Јер који уђе у покој његов, и он почива од дјела својијех, као и Бог од својијех.

4:11  Да се постарамо дакле ући у тај покој, да не упадне ко у ону исту гатку невјерства.

4:12  Јер је жива ријеч Божија, и јака, и оштрија од свакога мача оштра с обје стране, и пролази тја до растављања и душе и духа, и зглавака и мозга, и суди мислима и помислима срдачнијем.

4:13  И нема твари непознате пред њим, него је све голо и откривено пред очима онога којему говоримо.

4:14  Имајући дакле великога поглавара свештеничкога, који је прошао небеса, Исуса сина Божијега, да се држимо признања.

4:15  Јер немамо поглавара свештеничкога који не може пострадати с нашијем слабостима, него који је у свачему искушан, као и ми осим гријеха.

4:16  Да приступимо дакле слободно к пријестолу благодати, да примимо милост и нађемо благодат за вријеме кад нам затреба помоћ.