HEBREWS
Chapter 7
Hebr | SrKDIjek | 7:1 | Јер овај Мелхиседек бјеше цар Салимски, свештеник Бога највишега, који срете Авраама кад се враћаше с боја царева, и благослови га; | |
Hebr | SrKDIjek | 7:2 | Којему и Авраам даде десетак од свега. Прво дакле значи цар правде, потом и цар Салимски, то јест цар мира: | |
Hebr | SrKDIjek | 7:3 | Без оца, без матере, без рода, не имајући ни почетка данима, ни свршетка животу, а испоређен са сином Божијим, и остаје свештеник довијека. | |
Hebr | SrKDIjek | 7:5 | Истина, и они од синова Левијевијех који примише свештенство, имају заповијест да узимају по закону десетак од народа, то јест од браће своје, ако су и изишли из бедара Авраамовијех. | |
Hebr | SrKDIjek | 7:6 | Али онај који се не броји од њихова рода, узе десетак од Авраама, и благослови онога који има обећање. | |
Hebr | SrKDIjek | 7:8 | И тако овдје узимају десетак људи који умиру, а онамо онај за којега се посвједочи да живи. | |
Hebr | SrKDIjek | 7:11 | Ако је дакле савршенство постало кроз Левитско свештенство (јер је народ под њим закон примио), кака је још потреба била говорити да ће други свештеник постати по реду Мелхиседекову а не по реду Аронову? | |
Hebr | SrKDIjek | 7:13 | Јер за кога се ово говори он је од другога кољена, од којега нико не приступи к олтару. | |
Hebr | SrKDIjek | 7:14 | Јер је познато да Господ наш од кољена Јудина изађе, за које кољено Мојсије не говори ништа о свештенству. | |
Hebr | SrKDIjek | 7:19 | Јер закон није ништа савршио; а постави бољи над, кроз који се приближујемо к Богу. | |
Hebr | SrKDIjek | 7:21 | Јер они без заклетве посташе свештеници; а овај са заклетвом кроз онога који му говори: закле се Господ и неће се раскајати: ти си свештеник вавијек по реду Мелхиседекову. | |
Hebr | SrKDIjek | 7:25 | Зато и може вавијек спасти оне који кроза њ долазе к Богу, кад свагда живи да се може молити за њих. | |
Hebr | SrKDIjek | 7:26 | Јер таков нама требаше поглавар свештенички: свет, безазлен, чист, одвојен од гријешника, и који је био више небеса; | |
Hebr | SrKDIjek | 7:27 | Којему није потребно сваки дан, као свештеницима, најприје за своје гријехе жртве приносити, а потом за народне, јер он ово учини једном, кад себе принесе. | |