SrKDIjekav - Hebrews - 9

9:1  Тако и први завјет имаше правде богомољства и светињу земаљску.

9:2  Јер скинија бјеше начињена прва, у којој бијаше свијећњак и трпеза и постављени хљебови, што се зове светиња.

9:3  А за другијем завјесом бијаше скинија, која се зове светиња над светињама,

9:4  Која имаше златну кадионицу, и ковчег завјета окован свуда златом, у коме бијаше златан суд с маном, и палица Аронова, која се бјеше омладила, и плоче завјета.

9:5  А више њега бијаху херувими славе, који осјењаваху олтар; о чему се не може сад говорити редом.

9:6  А кад ово бијаше тако уређено, улажаху свештеници свагда у прву скинију и савршиваху службу Божију.

9:7  А у другу улажаше једном у години сам поглавар свештенички, не без крви, коју приноси за себе и за народна незнања.

9:8  Овијем показиваше Дух свети да се још није отворио пут светијех, докле прва скинија стоји;

9:9  Која остаде прилика за садашње вријеме, у које се приносе дари и жртве, и не могу да се сврше по савјести онога који служи.

9:10  Осим у јелима и пићима, и различном умивању и правдању тијела, које је постављено до времена поправљења.

9:11  Али дошавши Христос, поглавар свештенички добара која ће доћи, кроз бољу и савршенију скинију, која није руком грађена, то јест, није овога створења,

9:12  Ни с крвљу јарчијом, нити телећом, него кроз своју крв уђе једном у светињу, и нађе вјечни откуп.

9:13  Јер ако крв јунчија и јарчија, и пепео јуничин, покропивши њом опогањене, освећује на тјелесну чистоту;

9:14  Акамоли неће крв Христа, који Духом светијем себе принесе без кривице Богу, очистити савјест нашу од мртвијех дјела, да служимо Богу живоме и истиноме?

9:15  И зато је новоме завјету посредник, да кроз смрт, која би за откуп од преступака у првоме завјету, обећање вјечнога нашљедства приме звани.

9:16  Јер гдје је завјет ваља да буде и смрт онога који чини завјет.

9:17  Јер је завјет по смрти потврђен: будући да нема никакве силе док је жив онај који га је начинио.

9:18  Јер ни први није утврђен без крви.

9:19  Јер кад Мојсије изговори све заповијести по закону свому народу, онда узе крви јарчије и телеће, с водом и вуном црвеном и исопом, те покропи и књигу и сав народ

9:20  Говорећи: ово је крв завјета који Бог начини с вама.

9:21  А тако и скинију и све судове службене покропи крвљу.

9:22  И готово све се крвљу чисти по закону, и без прољева крви не бива опроштење.

9:23  Тако је требало да се обличја небескијех овима чисте, а сама небеска бољијем жртвама од овијех.

9:24  Јер Христос не уђе у рукотворену светињу, која је прилика праве, него у само небо, да се покаже сад пред лицем Божијим за нас;

9:25  Нити да много пута приноси себе, као што поглавар свештенички улази у светињу сваке године с крвљу туђом:

9:26  Иначе би он морао много пута страдати од постања свијета; а сад једном на свршетку вијека јави се да својом жртвом сатре гријех.

9:27  И као што је људима одређено једном умријети, а потом суд:

9:28  Тако се и Христос једном принесе, да узме многијех гријехе; а другом ће се јавити без гријеха на спасеније онима који га чекају.