SrKDIjekav - Hebrews - 10

10:1  Јер закон имајући сјен добара која ће доћи, а не само обличје ствари, не може никада савршити оне који приступају сваке године и приносе оне исте жртве.

10:2  Иначе би престале приносити се, кад они који служе не би више имали никаке савјести за гријехе, кад се једном очисте;

10:3  Него се њима сваке године чини спомен за гријехе.

10:4  Јер крв јунчија и јарчија не може узети гријеха.

10:5  Зато улазећи у свијет говори: жртава и дарова нијеси хтио, али си ми тијело приправио.

10:6  Жртве и прилози за гријех нијесу ти били угодни.

10:7  Тада рекох: ево дођох, у почетку књиге писано је за мене, да учиним вољу твоју, Боже.

10:8  И више казавши: прилога и приноса и жртава, и жртава за гријехе нијеси хтио, нити су ти били угодни, што се по закону приносе;

10:9  Тада рече: ево дођох да учиним вољу твоју, Боже. Укида прво да постави друго.

10:10  По којој смо вољи ми освећени приносом тијела Исуса Христа једном.

10:11  И сваки свештеник стоји сваки дан служећи и једне жртве много пута приносећи које никад не могу узети гријеха.

10:12  А он принесавши једину жртву за гријехе сједи свагда с десне стране Богу,

10:13  Чекајући даље док се положе непријатељи његови подножје ногама његовима.

10:14  Јер једнијем приносом савршио је вавијек оне који бивају освећени.

10:15  А свједочи нам и Дух свети; јер као што је напријед казано:

10:16  Ово је завјет који ћу начинити с њима послије онијех дана, говори Господ: даћу законе своје у срца њихова, и у мислима њиховијем написаћу их;

10:17  И гријеха њиховијех и безакоња њиховијех нећу више спомињати.

10:18  А гдје је опроштење овијех ондје више нема прилога за гријехе.

10:19  Имајући дакле слободу, браћо, улазити у светињу крвљу Исуса Христа, путем новијем и живијем.

10:20  Који нам је обновио завјетом, то јест тијелом својијем,

10:21  И свештеника великога над домом Божијим:

10:22  Да приступамо с истинијем срцем у пуној вјери, очишћени у срцима од зле савјести, и умивени по тијелу водом чистом;

10:23  Да се држимо тврдо признања нада: јер је вјеран онај који је обећао;

10:24  И да разумијевамо једни другога у подбуњивању к љубави и добријем дјелима,

10:25  Не остављајући скупштине своје, као што неки имају обичај, него један другога свјетујући, и толико већма колико видите да се приближује дан судни.

10:26  Јер кад ми гријешимо навалице пошто смо примили познање истине, нема више жртве за гријехе;

10:27  Него страшно чекање суда, и ревност огња који ће да поједе оне које се супроте.

10:28  Ко преступи закон Мојсијев, без милости умире код два или три свједока.

10:29  Колико мислите да ће горе муке заслужити онај који сина Божијега погази, и крв завјета којом се освети за погану уздржи, и Духа благодати наружи?

10:30  Јер знамо онога који рече: моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ; и опет: Господ ће судити народу својему.

10:31  Страшно је упасти у руке Бога живога.

10:32  Опомињите се пак првијех дана својијех, у које се просвијетлисте и многу борбу страдања поднесосте,

10:33  Које поставши гледање са срамота и невоља, а које поставши другови онима који живе тако.

10:34  Јер се на окове моје сажалисте, и дадосте с радошћу да се разграби ваше имање, знајући да имате себи имање боље и непропадљиво на небесима.

10:35  Не одбацујте дакле слободе своје, која има велику плату.

10:36  Јер вам је трпљење од потребе да вољу Божију савршивши примите обећање.

10:37  Јер још мало, врло мало, пак ће доћи онај који треба да дође и неће одоцнити.

10:38  А праведник живљеће од вјере; ако ли отступи неће бити по вољи моје душе.

10:39  А ми, браћо, нијесмо од онијех који отступају на погибао, него он онијех који вјерују да спасу душе.