SrKDIjekav - Joshua - 2

2:1  А Исус син Навин посла из Ситима потајно двије уходе рекавши им: идите, видите земљу и Јерихон. И они отидоше, и дођоше у кућу једној курви, којој име бјеше Рава, и починуше ондје.

2:2  Али би јављено цару Јерихонском и казано: ево, људи дођоше овамо ноћас између синова Израиљевих да уходе земљу.

2:3  И посла цар Јерихонски к Рави и поручи: изведи људе који су дошли к теби и ушли у твоју кућу, јер су дошли да уходе сву земљу.

2:4  Али жена узевши она два човјека сакри их; па рече: јест истина да су људи дошли к мени, али ја не знах одакле бијаху;

2:5  И кад се врата затвораху у сумрак, људи изидоше; не знам куда отидоше; идите брзо за њима; стигнућете их.

2:6  А она их бјеше извела на кров, и скрила их под лан нетрвен, који бијаше разастрла по крову.

2:7  И људи пођоше за њима у потјеру пут Јордана до брода; и врата се затворише кад изиде потјера за њима.

2:8  Они пак још не бјеху поспали, а она дође к њима на кров,

2:9  И рече им: знам да вам је Господ дао ову земљу, јер нас попаде страх од вас, и препали су се од вас сви који живе у овој земљи.

2:10  Јер чусмо како је Господ осушио пред вама Црвено Море кад изидосте из Мисира, и шта сте учинили од два цара Аморејска који бијаху преко Јордана, од Сиона и Ога, које побисте.

2:11  И кад то чусмо, растопи се срце наше, и ни у коме већ нема јунаштва од страха вашега; јер је Господ, Бог ваш, Бог горе на небу и доље на земљи.

2:12  Него сада закуните ми се Господом да ћете учинити милост дому оца мојега као што ја вама учиних милост, и дајте ми знак истинит,

2:13  Да ћете сачувати живот мојему оцу и мојој матери и мојој браћи и мојим сестрама и свјема њиховијем, и да ћете избавити душе наше од смрти.

2:14  А људи јој одговорише: ми ћемо изгинути за вас, ако не издате ове наше ствари; и кад нам Господ да ову земљу, учинићемо ти милост и вјеру.

2:15  Тада их она спусти кроз прозор по конопцу; јер кућа њезина бјеше на зиду градском, и она на зиду наставаше.

2:16  И рече им: идите у гору да не наиђе на вас потјера, и ондје се кријте три дана докле се не врати потјера, па онда идите својим путем.

2:17  А људи јој рекоше: бићемо прости од ове твоје заклетве којом си нас заклела;

2:18  Ево, кад дођемо у земљу, вежи ову врвцу од скерлета на прозор, кроз који си нас спустила, и скупи код себе у ту кућу оца својега и матер и браћу и сав дом оца својега.

2:19  И ко би год изашао из твоје куће, крв његова нека буде на његову главу, а ми да нијесмо криви; а ко год буде с тобом у кући, крв његова нека дође на наше главе, ако га се ко руком дотакне.

2:20  Али ако издаш ову ствар нашу, тада ћемо бити прости од твоје заклетве, којом си нас заклела.

2:21  А она одговори: како рекосте тако нека буде. Тада их пусти, и отидоше; и она веза врвцу од скерлета на прозор.

2:22  А они отишавши дођоше у гору, и осташе ондје три дана докле се не врати потјера; јер их потјера тражаше по свијем путовима, али их не нађе.

2:23  И вратише се она два човјека, и сишавши с горе пребродише и дођоше к Исусу сину Навину, и приповједише му све што им се догодило.

2:24  И рекоше Исусу: заиста дао нам је Господ у руке сву ту земљу, и сви становници оне земље уплашили су се од нас.