SrKDIjekav - Joshua - 22

22:1  Тада сазва Исус синове Рувимове и синове Гадове и половину племена Манасијина,

22:2  И рече им: ви држасте све што вам је заповједио Мојсије слуга Господњи, и слушасте глас мој у свему што сам вам заповиједао.

22:3  Не остависте браће своје дуго времена, до овога дана, и добро чувасте заповијест Господа Бога својега.

22:4  А сада Господ је Бог ваш смирио браћу вашу, како им је рекао; сада дакле вратите се и идите у шаторе своје у земљу нашљедства својега, коју вам је дао Мојсије слуга Господњи с ону страну Јордана.

22:5  Само пазите добро да вршите заповијест и закон, што вам је заповједио Мојсије слуга Господњи, да љубите Господа Бога својега и да ходите свијем путовима његовијем, и чувате заповијести његове и држите их се, и да му служите свијем срцем својим и свом душом својом.

22:6  И благослови их Исус, и отпусти их да иду у своје шаторе.

22:7  А половина племена Манасијина бјеше дао Мојсије нашљедство у Васану, а другој половини даде Исус с браћом њиховом с ову страну Јордана к западу. И отпуштајући их Исус у шаторе њихове благослови их,

22:8  И рече им говорећи: с великим благом враћате се у шаторе своје, са стоком врло многом; са сребром и златом и мјеђу и гвожђем и одијелом врло многим; подијелите плијен од непријатеља својих с браћом својој.

22:9  И вративши се синови Рувимови и синови Гадови и половина племена Манасијина отидоше од синова Израиљевијех из Силома, који је у земљи Хананској, идући у земљу Галадску, у земљу нашљедства својега, коју наслиједише, како бјеше Господ заповједио преко Мојсија.

22:10  А кад дођоше на међу Јорданску у земљи Хананској, начинише синови Рувимови и синови Гадови и половина племена Манасијина олтар ондје на Јордану, олтар велик и наочит.

22:11  И чуше синови Израиљеви гдје се говори: гле, синови Рувимови и синови Гадови и половина племена Манасијина начинише олтар према земљи Хананској на међи Јорданској, покрај синова Израиљевијех.

22:12  А кад чуше синови Израиљеви, скупи се сав збор синова Израиљевијех у Силом да иду да се бију с њима.

22:13  И послаше синови Израиљеви к синовима Рувимовијем и синовима Гадовијем и половини племена Манасијина у земљу Галадску Финеса сина Елеазара свештеника,

22:14  И с њим десет кнезова, по једнога кнеза од дома отачкога од свијех племена Израиљевијех, а сваки их бјеше поглавар у дому отаца својих у тисућама Израиљевијем.

22:15  А они дођоше к синовима Рувимовијем и синовима Гадовијем и половини племена Манасијина у земљу Галадску, и рекоше им говорећи:

22:16  Овако вели сав збор Господњи, какав је то гријех којим се огријешисте Богу Израиљеву одвративши се данас од Господа начинивши олтар да се одметнете данас од Господа?

22:17  Мало ли нам је гријеха Фегорова, од којега се још нијесмо очистили до данас и с којега дође погибао на збор Господњи,

22:18  Те се данас одвраћате од Господа, и одмећете се данас од Господа, да се сјутра разгњеви на сав збор Израиљев?

22:19  Ако је земља нашљедства вашега нечиста, пријеђите у земљу нашљедства Господњега, у којој стоји шатор Господњи, и узмите нашљедство међу нама; само се не одмећите од Господа и не одмећите се од нас градећи себи олтар мимо олтар Господа Бога нашега.

22:20  Није ли се Ахан син Зарин огријешио о ствари проклете, те дође гњев на сав збор Израиљев? и он не погибе сам за гријех свој.

22:21  А синови Рувимови и синови Гадови и половина племена Манасијина одговорише и рекоше поглаварима тисућа Израиљевих:

22:22  Господ Бог над боговима, Господ Бог над боговима, он зна, и Израиљ нека зна. Ако смо ради одметати се и гријешити Господу, нека нас не сачува данас.

22:23  Ако смо начинили олтар да се одвратимо од Господа или да приносимо на њему жртве паљенице или даре или да приносимо на њему жртве захвалне, Господ нека тражи.

22:24  Него то учинисмо бојећи се овога: рекосмо: сјутра ће рећи синови ваши синовима нашим говорећи: шта ви имате с Господом Богом Израиљевим?

22:25  Међу је поставио Господ између нас и вас, синови Рувимови и Гадови, Јордан; ви немате дијела у Господа. Те ће синови ваши одбити синове наше да се не боје Господа.

22:26  Зато рекосмо: учинимо тако, и начинимо олтар, не за жртву паљеницу ни за другу жртву,

22:27  Него да буде свједок међу нама и вама, и међу натражјем нашим након нас, да бисмо служили Господу пред њим жртвама својим паљеницама и приносима својим, и жртвама својим захвалним, и да не би рекли кадгод синови ваши синовима нашим: ви немате дијела у Господа.

22:28  Јер рекосмо: ако кад реку тако нама или натражју нашему, тада ћемо им казати: видите слику од олтара Господњега коју начинише оци наши не за жртву паљеницу ни за другу жртву, него да је свједочанство међу нама и вама.

22:29  Не дај Боже да се одмећемо Господу и да се данас одвраћамо од Господа начинивши олтар за жртву паљеницу, за дар или за принос, мимо олтар Господа Бога нашега, који је пред шатором његовијем.

22:30  А кад чу Финес свештеник и кнезови од збора, поглавари од тисућа Израиљевих који бијаху с њим, ријечи које им рекоше синови Рувимови и синови Гадови и синови Манасијини, би им по вољи.

22:31  И рече Финес син Елеазара свештеника синовима Рувимовијем и синовима Гадовијем и синовима Манасијиним: данас познасмо да је међу нама Господ кад се огријешисте Господу тијем гријехом, и сачувасте синове Израиљеве од руку Господњих.

22:32  И Финес син Елеазара свештеника и они кнезови вратише се од синова Рувимовијех и од синова Гадовијех из земље Галадске у земљу Хананску к синовима Израиљевијем, и јавише им ствар.

22:33  И би по вољи синовима Израиљевијем; и хвалише Бога синови Израиљеви, и не говорише више да иду да се бију с њима да потру земљу, у којој живе синови Рувимови и синови Гадови.

22:34  И прозваше синови Рувимови и синови Гадови онај олтар Ед говорећи: свједок је међу нама да је Господ Бог.