RUTH
Chapter 1
Ruth | SrKDEkav | 1:1 | А у оно време кад судише судије би глад у земљи; и један човек из Витлејема Јудиног отиде да живи као дошљак у земљи моавској са женом својом и са два сина своја. | |
Ruth | SrKDEkav | 1:2 | А име том човеку беше Елимелех, а жени му име Нојемина, а имена двојице синова његових Малон и Хелеон; и беху Ефраћани, из Витлејема Јудиног; и дођоше у земљу моавску и настанише се онде. | |
Ruth | SrKDEkav | 1:4 | Они се оженише Моавкама; Једној беше име Орфа а другој Рута; и онде стајаху до десет година. | |
Ruth | SrKDEkav | 1:5 | Потом умреше обојица, Малон и Хелеон; и жена оста без два сина своја и без мужа свог. | |
Ruth | SrKDEkav | 1:6 | Тада се она подиже са снахама својим да се врати из земље моавске, јер чу у земљи моавској да је Господ походио народ свој давши им хлеба. | |
Ruth | SrKDEkav | 1:7 | И изиђе из места где беше, и обе снахе њене с њом; пођоше путем да се врате у земљу Јудину. | |
Ruth | SrKDEkav | 1:8 | Тада рече Нојемина обема снахама својим: Идите, вратите се свака у дом матере своје; Господ нека вам учини милост као што ви учинисте умрлима и мени. | |
Ruth | SrKDEkav | 1:9 | Да вам да Господ да нађете починак свака у дому мужа свог. И пољуби их; а оне повикавши заплакаше, | |
Ruth | SrKDEkav | 1:11 | А Нојемина им рече: Идите натраг, кћери моје; што бисте ишле са мном? Зар ћу још имати синова у утроби својој да вам буду мужеви? | |
Ruth | SrKDEkav | 1:12 | Вратите се, кћери моје, идите; јер сам остарела и нисам за удају. А и да кажем да се надам и да се још ноћас удам, и да родим синове, | |
Ruth | SrKDEkav | 1:13 | Зар ћете их ви чекати док одрасту? Зар ћете тога ради стајати неудате? Немојте, кћери моје; јер су моји јади већи од ваших, јер се рука Господња подигла на ме. | |
Ruth | SrKDEkav | 1:14 | Тада оне подигавши глас свој плакаше опет; и Орфа пољуби свекрву своју; а Рута оста код ње. | |
Ruth | SrKDEkav | 1:15 | А она јој рече: Ето, јетрва се твоја вратила народу свом и к боговима својим; врати се и ти за јетрвом својом. | |
Ruth | SrKDEkav | 1:16 | Али Рута рече: Немој ме наговарати да те оставим и од тебе отидем; јер куда год ти идеш, идем и ја; и где год ти настаниш, настанићу се и ја; твој је народ мој народ, и твој је Бог мој Бог. | |
Ruth | SrKDEkav | 1:17 | Где ти умреш, умрећу и ја, и онде ћу бити погребена. То нека ми учини Господ и то нека ми дода, смрт ће ме само раставити с тобом. | |
Ruth | SrKDEkav | 1:19 | Тако идоше обе док не дођоше у Витлејем; а кад дођоше у Витлејем, сав град узавре њих ради, и говораху: Је ли то Нојемина? | |
Ruth | SrKDEkav | 1:20 | А она им говораше: Не зовите ме више Нојемина, него ме зовите Мара, јер ми велике јаде зададе Свемогући. | |
Ruth | SrKDEkav | 1:21 | Обилна сам отишла, а празну ме врати Господ. Зашто ме зовете Нојемина, кад ме Господ обори и Свемогући ме уцвели. | |