SrKDIjekav - Daniel - 4

4:1  Цар Навуходоносор свијем народима, племенима и језицима што су по свој земљи, мир да вам се умножи.

4:2  Свидје ми се да објавим знаке и чудеса што ми учини Бог вишњи.

4:3  Знаци његови како су велики! и чудеса његова како су силна! царство је његово царство вјечно, и власт његова од кољена до кољена.

4:4  Ја Навуходоносор бијах миран у кући својој и цватијах у двору свом.

4:5  Усних сан, који ме уплаши, и мисли на постељи мојој и утваре главе моје узнемирише ме.

4:6  И заповједих да се доведу преда ме сви мудраци Вавилонски да ми кажу што значи сан.

4:7  Тада дођоше врачари, звјездари, Халдеји и гатари, и приповједих им сан, али ми не могоше казати што значи.

4:8  Најпослије дође преда ме Данило, који се зове Валтасар по имену бога мојега, и у ком је дух светијех богова, и приповједих му сан:

4:9  Валтасаре, поглаваре врачарима, знам да је дух светијех богова у теби и никака тајна није ти тешка; кажи сан мој што сам снио и што значи.

4:10  А утвара главе моје на постељи мојој бјеше: видјех, гле, дрво усред земље, и висина му велика.

4:11  Дрво бјеше велико и јако, и висина му досезаше до неба, и виђаше се до краја све земље.

4:12  Лишће му бјеше лијепо и род обилат, и на њему бјеше хране свему; звијерје пољско одмараше се у хладу његову, и на гранама његовијем становаху птице небеске, и од њега се храњаше свако тијело.

4:13  Видјех у утварама главе своје на постељи својој, и гле, стражар и светац сиђе с неба.

4:14  Повика јако и рече овако: посијеците дрво, и окрешите му гране, покидајте му лишће и разметните му род; нека побјегну звијери испод њега и птице с грана његовијех.

4:15  Али пањ са жилама оставите му у земљи, у оковима гвозденијем и мједенијем у трави пољској, нека га кваси роса небеска и дио да му је са звијерјем од траве земаљске.

4:16  Срце човјечје нека му се промијени, и срце животињско нека му се да, и седам времена нека прође преко њега.

4:17  То су одредили стражари и изрекли свети да би познали живи да вишњи влада царством људским, и даје га коме хоће, и поставља над њим најнижега између људи.

4:18  Тај сан сних ја цар Навуходоносор; а ти, Валтасаре, кажи што значи, јер ни један мудрац у царству мом не може да ми каже што значи; а ти можеш, јер је у теби дух светијех богова.

4:19  Тада Данило, који се зваше Валтасар, оста у чуду за један сахат, и мисли га узнемираваху. А цар проговори и рече: Валтасаре, сан и значење му да те не узнемирује. А Валтасар одговори и рече: господару мој, сан да буде твојим ненавидницима, и значење његово непријатељима твојим.

4:20  Дрво што си видио, велико и јако, којему висина досезаше до неба и које се виђаше по свој земљи,

4:21  Којему лишће бјеше лијепо и род обилан, и на ком бјеше хране свему, под којим становаше звијерје пољско и на гранама му сјеђаху птице небеске,

4:22  То си ти, царе, који си велик и силан, и величина је твоја висока и досеже до неба и власт твоја до крајева земаљских.

4:23  А што цар видје стражара и свеца гдје слажаше с неба и говораше: посијеците дрво и потрите га, али му пањ са жилама оставите у земљи у оковима гвозденијем и мједенијем у трави пољској, да га кваси роса небеска, и са звијерјем пољским нека му је дио докле седам времена прође преко њега,

4:24  Ово значи, царе, и ово је наредба вишњега која ће се извршити на мом господару цару:

4:25  Бићеш прогнан између људи, и са звијерима ћеш пољским живјети, и храниће те травом као говеда, и роса ће те небеска квасити, и седам ће времена проћи преко тебе докле познаш да вишњи влада царством људским и даје га коме хоће.

4:26  А што се рече да се остави пањ са жилама од дрвета, царство ће ти остати, кад познаш да небеса владају.

4:27  Зато, царе, да ти је угодан мој свјет, опрости се гријеха својих правдом, и безакоња својих милошћу према невољнима, еда би ти се продуљио мир.

4:28  Све ово дође на цара Навуходоносора.

4:29  Послије дванаест мјесеца ходаше по царском двору у Вавилону.

4:30  И проговори цар и рече: није ли то Вавилон велики што га ја сазидах јаком силом својом да је столица царска и слава величанству мојему?

4:31  Те ријечи још бјеху у устима цару, а глас дође с неба: теби се говори, царе Навуходоносоре: царство се узе од тебе.

4:32  И бићеш прогнан између људи, и живјећеш са звијерјем пољским, храниће те травом као говеда, и седам ће времена проћи преко тебе докле познаш да вишњи влада царством људским и даје га коме хоће.

4:33  У тај час испуни се та ријеч на Навуходоносору; и би прогнан између људи и једе траву као говеда, и роса небеска кваси му тијело да му нарастоше длаке као пера у орла и нокти као у птица.

4:34  Али послије тога времена ја Навуходоносор подигох очи своје к небу, и ум мој врати ми се, и благослових вишњега, и хвалих и славих онога који живи довијека, чија је власт власт вјечна и чије је царство од кољена до кољена;

4:35  И сви становници земаљски ништа нијесу према њему, и ради што хоће с војском небеском и са становницима земаљским, и нема никога да би му руку уставио и рекао му: шта радиш?

4:36  У то вријеме ум мој врати ми се, и на славу царстава мојега врати ми се величанство моје и свјетлост моја; и дворани моји и кнезови моји потражише ме, и утврдих се у царству свом, и дода ми се више величанства.

4:37  Сада ја Навуходоносор хвалим, узвишујем и славим цара небескога, чија су сва дјела истина и чији су путови праведни и који може оборити оне који ходе поносито.