SrKDIjekav - I Kings - 17

17:1  Тада рече Ахаву Илија Тесвићанин, један од насељеника Галадских: тако да је жив Господ Бог Израиљев, пред којим стојим, овијех година неће бити росе ни дажда докле ја не речем.

17:2  Потом дође њему ријеч Господња говорећи:

17:3  Иди одавде, и обрати се на исток, и сакриј се код потока Хората према Јордану.

17:4  И из онога потока пиј, а гавранима сам заповједио да те хране ондје.

17:5  И он отиде и учини по ријечи Господњој, и отишав стани се код потока Хората, који је према Јордану.

17:6  И ондје му гаврани доношаху хљеба и меса јутром и вечером, а из потока пијаше.

17:7  Али послије годину дана пресахну поток, јер не бјеше дажда у земљи.

17:8  Тада дође њему ријеч Господња говорећи:

17:9  Устани, иди у Сарепту Сидонску, и сједи ондје; ево заповједио сам ондје жени удовици да те храни.

17:10  И уставши отиде у Сарепту; и кад дође на врата градска, гле, жена удовица купљаше ондје дрва; и он је дозва и рече јој: донеси ми мало воде у суду да се напијем.

17:11  И она пође да донесе; а он је викну и рече: донеси ми и хљеба мало.

17:12  А она рече: тако да је жив Господ Бог твој, немам печена хљеба до грст брашна у здјели и мало уља у крчагу; и ето купим дрваца да отидем и зготовим себи и сину својему, да поједемо, па онда да умремо.

17:13  А Илија рече јој: не бој се, иди, зготови како си рекла; али умијеси прво мени један колачић од тога, и донеси ми, па послије готови себи и сину својему.

17:14  Јер овако вели Господ Бог Израиљев: брашно се из здјеле неће потрошити нити ће уља у крчагу нестати докле не пусти Господ дажда на земљу.

17:15  И она отиде и учини како рече Илија; и једе и она и он и дом њезин годину дана;

17:16  Брашно се из здјеле не потроши нити уља у крчагу неста по ријечи Господњој, коју рече преко Илије.

17:17  А послије тога разбоље се син жени домаћици, и болест његова би врло тешка, тако да издахну.

17:18  И она рече Илији: шта је теби до мене, човјече Божји? јеси ли дошао к мени да споменеш безакоње моје и да ми умориш сина?

17:19  А он јој рече: дај ми сина својега. И узев га из наручја њезина однесе га у горњу клијет, гдје он сјеђаше, и положи га на постељу своју.

17:20  Тада завапи ка Господу и рече: Господе Боже мој, зар си и ову удовицу код које сам гост тако уцвијелио уморивши јој сина?

17:21  И пружив се над дјететом три пута завапи ка Господу говорећи: Господе Боже мој, нека се поврати у дијете душа његова.

17:22  И Господ услиши глас Илијин, те се поврати у дијете душа његова, и оживје.

17:23  А Илија узев дијете снесе га из горње клијети у кућу, и даде га матери његовој, и рече Илија: види, жив је твој син.

17:24  А жена рече Илији: сада знам да си човјек Божји и да је ријеч Господња у твојим устима истина.