SrKDIjekav - I Kings - 1

1:1  А цар Давид остарје и би временит, и колико га покриваху хаљинама не могаше се загријати.

1:2  Тада му рекоше слуге његове; нека потраже цару господару нашему младу дјевојку, па она нека стоји пред царем и двори га, и на крилу нека му спава, да се загријева цар господар наш.

1:3  И потражише лијепу дјевојку по свијем крајевима Израиљским, и нађоше Ависагу Сунамку, те је доведоше цару.

1:4  А та дјевојка бијаше врло лијепа, и двораше цара и служаше му: али је цар не позна.

1:5  А Адонија син Агитин подиже се говорећи: ја ћу бити цар. И набави себи кола и коњика, и педесет људи који трчаху пред њим.

1:6  И отац га нигда не накара, нити му рече: зашто радиш тако? А он бјеше врло лијеп, и мати га роди иза Авесалома.

1:7  И договараше се с Јоавом сином Серујиним и с Авијатаром свештеником, који помагаху Адонији.

1:8  Али Садок свештеник и Венаја син Јодајев и Натан пророк и Семај и Реј и јунаци Давидови не присташе за Адонијом.

1:9  Тада накла Адонија оваца и волова и угојене стоке код камена Зоелета, који је код извора Рогила, и позва сву браћу своју, синове цареве, и све људе од Јуде, слуге цареве;

1:10  Али не позва Натана пророка, ни Венаје, ни осталијех јунака, ни Соломуна брата својега.

1:11  Тада рече Натан Витсавеји матери Соломуновој говорећи: јеси ли чула да се зацарио Адонија син Агитин? а господар наш Давид не зна.

1:12  Него сада хајде, ја ћу те свјетовати како ћеш избавити душу своју и душу сина својега Соломуна.

1:13  Хајде, отиди к цару Давиду и реци му: нијеси ли се ти, господару мој царе, заклео слушкињи својој говорећи: Соломун син твој биће цар послије мене, и он ће сједјети на пријестолу мојем? Зашто се дакле зацари Адонија?

1:14  И гле, док ти још будеш ондје говорећи с царем, ја ћу доћи за тобом, и допунићу твоје ријечи.

1:15  И тако уђе Витсавеја к цару у клијет. А цар бијаше врло стар; и Ависага Сунамка двораше га.

1:16  И савивши се Витсавеја поклони се цару; а цар јој рече: шта ћеш?

1:17  А она му рече: господару мој, ти си се заклео Господом Богом својим слушкињи својој: Соломун син твој биће цар послије мене, и он ће сједјети на пријестолу мојем.

1:18  А сада ево Адонија се зацари, а ти, господару мој царе, и не знаш.

1:19  Наклао је волова и угојене стоке и оваца много, и позвао све синове цареве, и Авијатара свештеника и Јоава војводу; а Соломуна слуге твојега није позвао.

1:20  Сада, царе господару мој, очи су свега Израиља упрте у тебе, да им кажеш ко ће сјести на пријесто твој, господару мој царе, послије тебе.

1:21  Иначе кад господар мој цар почине код отаца својих, бићемо ја и син мој Соломун криви.

1:22  И гле, док она још говораше цару, дође пророк Натан.

1:23  И јавише цару говорећи: ево Натана пророка. И он ступивши пред цара поклони се цару лицем до земље.

1:24  И рече Натан: царе, господару мој, јеси ли ти казао: Адонија ће бити цар послије мене, и он ће сједјети на пријестолу мојем?

1:25  Јер отиде данас и накла волова и угојене стоке и оваца много, и позва све синове цареве и војводе и Авијатара свештеника; и ено једу и пију с њим и говоре: да живи цар Адонија.

1:26  Мене пак, слуге твојега, не позва, ни Садока свештеника, ни Венаје сина Јодајева, ни Соломуна слуге твојега.

1:27  Је ли то цар господар мој наредио? не казав слузи својему ко ће сјести на пријесто господара мојега цара послије њега.

1:28  А цар Давид одговори и рече: зовите ми Витсавеју. И она дође пред цара, и стаде пред царем.

1:29  Тада се закле цар говорећи: тако да је жив Господ, који је избавио душу моју од сваке невоље,

1:30  Како сам ти се заклео Господом Богом Израиљевим рекавши: Соломун син твој биће цар послије мене, и он ће сједјети на пријестолу мојем мјесто мене, тако ћу учинити данас.

1:31  Тада Витсавеја сави се лицем до земље и поклони се цару, па рече: да живи господар мој цар Давид довијека!

1:32  Потом рече цар Давид: зовите ми Садока свештеника и Натана пророка и Венају сина Јодајева. И они дођоше пред цара.

1:33  А цар им рече: узмите са собом слуге господара својега, и посадите Соломуна сина мојега на моју мазгу и и одведите га до Гиона;

1:34  И нека га ондје Садок свештеник и Натан пророк помажу за цара над Израиљем, и затрубите у трубу и реците: да живи цар Соломун!

1:35  Потом се вратите за њим, и он нека дође и сједе на пријесто мој и царује мјесто мене; јер сам њега одредио да буде вођ Израиљу и Јуди.

1:36  А Венаја син Јодајев одговори цару и рече: амин! нека тако рече Господ Бог господара мојега цара.

1:37  Како је Господ био с господарем мојим царем тако тако нека буде и са Соломуном, и нека подигне пријесто његов још више него пријесто господара мојега цара Давида.

1:38  И тако отиде Садок свештеник и Натан пророк и Венаја син Јодајев и Херетеји и Фелетеји, и посадише Соломуна на мазгу цара Давида и одведоше га до Гиона.

1:39  И Садок свештеник узе рог с уљем из шатора, и помаза Соломуна. Потом затрубише у трубу и сав народ рече: да живи цар Соломун!

1:40  И сав народ пође за њим, и народ свираше у свирале и весељаше се веома да се земља разлијегаше од вике њихове.

1:41  И зачу Адонија и све званице које бијаху с њим, пошто једоше; зачу и Јоав глас трубни, па рече: кака је то вика и врева у граду?

1:42  И докле он још говораше, гле, дође Јонатан син Авијатара свештеника; и Адонија му рече: ходи, јер си јунак и носиш добре гласе.

1:43  А Јонатан одговори и рече Адонији: та, господар наш цар Давид постави Соломуна царем.

1:44  Јер цар посла с њим Садока свештеника и Натана пророка и Венају сина Јодајева, и Херетеје и Фелетеје, и посадише га на цареву мазгу.

1:45  И помазаше га Садок свештеник и Натан пророк код Гиона за цара, и отидоше оданде веселећи се тако да је град узаврео; то је вика коју чусте.

1:46  И Соломун је већ сјео на царски пријесто.

1:47  И дошле су слуге цареве, и благословише господара нашега цара Давида говорећи: да Бог прослави име Соломуново још већма него твоје, и пријесто његов да подигне још више него твој. И поклони се цар на постељи својој.

1:48  Још овако рече цар: да је благословен Господ Бог Израиљев, који даде данас ко ће сједети на пријестолу мојему, да виде моје очи.

1:49  Тада се препадоше, и усташе све званице Адонијине, и отидоше свак својим путем.

1:50  А Адонија бојећи се Соломуна уста и отиде, и ухвати се за рогове олтару.

1:51  И јавише Соломуну говорећи: ено, Адонија се уплашио од цара Соломуна, и ено га, ухватио се за рогове олтару, и вели: нека му се закуне цар Соломун да неће убити слуге својега мачем.

1:52  А Соломун рече: ако буде поштен човјек, ни длака с главе његове неће пасти на земљу; али ако се нађе зло на њему, погинуће.

1:53  И тако посла цар Соломун, те га доведоше од олтара; и кад дође, поклони се цару Соломуну; а Соломун му рече: иди кући својој.