SrKDIjekav - I Samuel - 26

26:1  Опет дођоше Зифеји к Саулу у Гавају говорећи: не крије ли се Давид на брду Ехели према Гесимону?

26:2  А Саул се подиже и сиђе у пустињу Зифску, и с њим три тисуће људи изабранијех из Израиља, да тражи Давида у пустињи Зифској.

26:3  И стаде Саул у око на брду Ехели према Гесимону крај пута; а Давид оста у пустињи, и опази да Саул иде за њим у пустињу.

26:4  И посла Давид уходе, и од њих дозна зацијело да је дошао Саул.

26:5  Тада се подиже Давид и дође на мјесто гдје Саул бијаше с војском. И Давид видје мјесто гдје спаваше Саул и Авенир син Ниров војвода његов; а спаваше Саул међу колима а народ лежаше око њега.

26:6  И Давид проговори и рече Ахимелеху Хетејину и Ависају сину Серујину брату Јоавову: ко ће сићи са мном к Саулу у око? А Ависај одговори: ја ћу сићи с тобом.

26:7  И тако Давид и Ависај дођоше ноћу к народу; а гле, Саул лежаше и спаваше између кола, и копље му бјеше чело главе пободено у земљу; Авенир пак и народ лежаху око њега.

26:8  Тада рече Ависај Давиду: данас ти даде Бог непријатеља твојега у руке; зато сада да га прободем копљем за земљу једанпут, нећу више.

26:9  А Давид рече Ависају: немој га убити; јер ко ће подигнути руку своју на помазаника Господњега и бити прав?

26:10  Још рече Давид: тако жив био Господ, Господ ће га убити, или ће доћи дан његов да умре, или ће изаћи у бој и погинути.

26:11  Не дао ми Бог да дигнем руку своју на помазаника Господњега! Него узми сада копље што му је чело главе и чашу за воду, па да идемо.

26:12  И Давид узе копље и чашу за воду, што бјеше чело главе Саулу, и отидоше; и нико их не видје и не осјети, нити се који пробуди, него сви спаваху; јер бјеше напао на њих тврд сан од Господа.

26:13  И Давид прешав на другу страну стаде наврх брда издалека; и бјеше између њих много мјеста.

26:14  И стаде Давид викати народ и Авенира сина Нирова говорећи: што се не одзиваш, Авенире? А Авенир се одазва и рече: који си ти што вичеш цара?

26:15  А Давид рече Авениру: нијеси ли ти јунак? и ко је као ти у Израиљу? зашто нијеси чувао цара господара својега? Јер је ишао један из народа да убије господара твојега.

26:16  Нијеси добро радио. Тако да је жив Господ, заслужили сте смрт што нијесте чували господара својега, помазаника Господњега. Ето, гледај, гдје је копље царево и чаша за воду што му бјеше чело главе?

26:17  Тада Саул позна глас Давидов, и рече: је ли то твој глас, сине Давиде? А Давид рече: мој је глас, царе господару!

26:18  Још рече: зашто господар мој гони слугу својега? јер шта сам учинио? и како је зло у руци мојој?

26:19  Зато сада царе господару мој, послушај ријечи слуге својега. Ако те Господ дражи на мене, нека му је угодан принос твој; ако ли синови човјечији, проклети су пред Господом, јер ме изагнаше данас да се не држим нашљедства Господњега, и рекоше: иди, служи туђим боговима.

26:20  Али сада да не падне крв моја на земљу далеко од очију Господњих; јер цар Израиљев изиде да тражи буху једну, као кад ко гони јаребицу по планини.

26:21  Тада рече Саул: згријешио сам; врати се, сине Давиде, нећу ти отселе чинити зла, кад ти данас драга би душа моја; ево, лудо сам радио и погријешио сам веома.

26:22  А Давид одговори и рече: ево копља царева; нека дође који од момака и нека га узме.

26:23  А Господ ће платити свакоме по правди његовој и по вјери његовој. Јер те бјеше предао Господ данас у руке моје, али не хтјех дигнути руке своје на помазаника Господњега.

26:24  И зато, ево, како је данас мени драга била душа твоја, тако нека буде драга моја душа пред Господом, и нека ме избави из сваке невоље.

26:25  А Саул рече Давиду: да си благословен, сине мој Давиде! извршићеш и надвладаћеш. Тада Давид отиде својим путем, а Саул се врати у своје мјесто.