SrKDIjekav - II Samuel - 5

5:1  Тада дођоше сва племена Израиљева к Давиду у Хеврон, и рекоше му говорећи: ево ми смо кост твоја и тијело твоје.

5:2  И прије, док Саул бијаше цар над нама, ти си одводио и доводио Израиља; и Господ ти је рекао: ти ћеш пасти народ мој Израиља и ти ћеш бити вођ Израиљу.

5:3  Тако дођоше све старјешине Израиљеве к цару у Хеврон, и учини с њима цар Давид вјеру у Хеврону пред Господом; и помазаше Давида за цара над Израиљем.

5:4  Тридесет година бијаше Давиду кад се зацари, и царова четрдесет година.

5:5  У Хеврону царова над Јудом седам година и шест мјесеца; а у Јерусалиму царова тридесет и три године над свијем Израиљем и Јудом.

5:6  А цар отиде са својим људима у Јерусалим на Јевусеје, који живљаху у оној земљи. И они рекоше Давиду говорећи: нећеш ући овамо док не узмеш слијепе и хроме, хотећи казати: неће ући овамо Давид.

5:7  Али Давид узе кулу Сион, то је град Давидов.

5:8  Јер рече Давид у онај дан: ко год побије Јевусеје и дође до јаза, и до слијепијех и хромијех, на које мрзи душа Давидова, биће војвода. Зато се каже: слијепи и хроми да не улазе у ову кућу.

5:9  И сједе Давид у кули, и назва је градом Давидовијем: и погради је Давид унаоколо од Милона и унутра.

5:10  И Давид једнако напредоваше, јер Господ Бог над војскама бјеше с њим.

5:11  И Хирам цар Тирски посла посланике к Давиду, и кедровијех дрва и дрводјеља и каменара, и саградише кућу Давиду.

5:12  И разумје Давид да га је Господ утврдио за цара над Израиљем, и да је узвисио царство његово ради народа својега Израиља.

5:13  И узе Давид још иноча и жена из Јерусалима, пошто дође из Хеврона; и роди се Давиду још синова и кћери.

5:14  И ово су имена онијех који му се родише у Јерусалиму:Самуја и Совав и Натан и Соломун,

5:15  И Јевар и Елисуја и Нафиг и Јафија,

5:16  И Елисама и Елијада и Елифалет.

5:17  А Филистеји чувши да су помазали Давида за цара над Израиљем, изидоше сви Филистеји да траже Давида; а Давид чувши то, отиде у кулу.

5:18  И Филистеји дошавши раширише се по долини Рафајској.

5:19  Тада Давид упита Господа говорећи: хоћу ли изаћи на Филистеје? Хоћеш ли их дати у моје руке? А Господ рече Давиду: изађи; доиста ћу дати Филистеје у твоје руке.

5:20  Тада Давид дође у Вал-Ферасим, и поби их ондје, и рече: продрије Господ непријатеље моје преда мном као кад вода продире. Отуда се прозва оно мјесто Вал-Ферасим.

5:21  И оставише ондје лажне богове своје; а Давид и људи његови однесоше их.

5:22  И опет наново дођоше Филистеји, и раширише се у долини Рафајској.

5:23  И Давид упита Господа, који рече: не иди пред њих, него им зађи за леђа, па удари на њих према дудовима.

5:24  Па кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, онда се крени, јер ће онда поћи Господ пред тобом да побије војску Филистејску.

5:25  И Давид учини тако како му заповједи Господ, и поби Филистеје од Гаваје до Гезера.