CroSaric - Isaiah - 2

2:1  Viđenje Izaije, sina Amosova, o Judeji i Jeruzalemu:

2:2  Dogodit će se na kraju dana: Gora Doma Jahvina bit će postavljena vrh svih gora, uzvišena iznad svih bregova. K njoj će se stjecati svi narodi,

2:3  nagrnut će mnoga plemena i reći: "Hajde, uziđimo na Goru Jahvinu, pođimo u Dom Boga Jakovljeva! On će nas naučiti svojim putovima, hodit ćemo stazama njegovim. Jer će iz Siona Zakon doći, iz Jeruzalema riječ Jahvina."

2:4  On će biti sudac narodima, mnogim će sudit' plemenima, koji će mačeve prekovati u plugove, a koplja u srpove. Neće više narod dizat' mača protiv naroda nit' se više učit' ratovanju.

2:5  Hajde, dome Jakovljev, u Jahvinoj hodimo svjetlosti!

2:6  Da, ti si svoj odbacio narod, dom Jakovljev, jer je pun vračeva s istoka i gatara kao Filistejci, bratime se s tuđincima.

2:7  Zemlja mu je puna srebra i zlata i blagu mu kraja nema; zemlja mu je puna konja, kolima mu broja nema.

2:8  Zemlja mu je prepuna kumira i oni se klanjaju pred djelom ruku svojih, pred onim što njihovi načiniše prsti.

2:9  Smrtnik će se poviti, čovjek sniziti; ne praštaj im.

2:10  Uđi među pećine, skrij se u prašinu, pred užasom Jahvinim, pred sjajem veličanstva njegova, kad ustane da potrese zemlju.

2:11  Ohol pogled bit će skršen i bahatost ljudska ponižena. Jahve će se uzvisiti, on jedini - u dan onaj.

2:12  Da, bit će to dan Jahve nad Vojskama, protiv svih oholih i bahatih, protiv sviju što se uzvisiše, da ih obori;

2:13  protiv svih cedrova libanonskih i svih hrastova bašanskih;

2:14  protiv svih gora uznositih i svih bregova uzdignutih;

2:15  protiv svake visoke tvrđe i svih tvrdih zidina;

2:16  protiv sveg brodovlja taršiškog i svih brodova raskošnih.

2:17  Oholost ljudska skršit će se i bahatost ljudska poniziti. Jahve će se uzvisiti, on jedini - u dan onaj,

2:18  i kumiri će netragom nestati.

2:19  Uđite u rupe među pećinama i u spilje zemaljske pred užasom Jahvinim, pred sjajem veličanstva njegova, kad ustane da potrese zemlju.

2:20  U dan onaj: bacit će svaki svoje srebro i zlatne kumire koje sebi načini da im se klanja,

2:21  kad uteče u šupljine pećina i u raspukline stijena pred užasom Jahvinim, pred sjajem veličanstva njegova, kad ustane da potrese zemlju.

2:22  Čuvajte se, dakle, čovjeka koji ima samo jedan dah u nosnicama: jer što vrijedi?