SrKDIjekav - Numbers - 30

30:1  И каза Мојсије синовима Израиљевијем све што заповједи Господ.

30:2  И рече Мојсије кнезовима од племена синова Израиљевијех говорећи: ово је заповједио Господ.

30:3  Кад који човјек учини завјет Господу, или се закуне везавши се душом својом, нека не погази ријечи своје, него нека учини све што изађе из уста његовијех.

30:4  А кад жена учини завјет Господу или се веже у младости својој, докле је у кући оца својега,

30:5  И чује отац њезин за завјет њезин или како се везала душом својом, па јој отац не рече ништа, онда да су тврди сви завјети њезини, и све чим је везала душу своју да је тврдо.

30:6  Ако ли отац њезин порече то онај дан кад чује, завјети њезини и чим је год везала душу своју, ништа да није тврдо; и Господ ће јој опростити, јер отац њезин порече.

30:7  Ако ли се уда па има на себи завјет или изрече што на уста своја чим би се везала,

30:8  А муж њезин чувши не рече јој ништа онај дан кад чује, онда да су тврди завјети њезини, и тврдо да је све чим је везала душу своју.

30:9  Ако ли муж њезин кад чује онај дан порече, укида с завјет који је био на њој или што је изрекла на уста своја те се везала; и Господ ће јој опростити.

30:10  А завјет који учини удовица или пуштеница, и све чим веже душу своју, да јој је тврдо.

30:11  Али ако буде у кући мужа својега учинила завјет и за што везала душу своју заклетвом,

30:12  И муж њезин чувши оћути и не порече, тада да су тврди сви завјети њезини, и да је тврдо све за што је везала душу своју.

30:13  Ако ли то порече муж њезин онај дан кад чује, сваки завјет који би изашао из уста њезинијех и све чим би везала душу своју да није тврдо; муж је њезин порекао, и Господ ће јој опростити.

30:14  Сваки завјет и све за што би се везала заклетвом да мучи душу своју, муж њезин потврђује и укида.

30:15  Ако би муж њезин од дана до дана ћутао, онда потврђује све завјете њезине и све за што би се везала; потврђује, јер јој не порече у онај дан кад чу.

30:16  Ако ли порече пошто чује, сам ће носити гријех њезин.

30:17  Ово су наредбе, које заповједи Господ Мојсију за мужа и жену, за оца и кћер у младости њезиној, докле је у кући оца својега.