SrKDIjekav - Numbers - 14

14:1  Тада се подиже сав збор и стаде викати, и народ плакаше ону ноћ.

14:2  И викаху на Мојсија и на Арона сви синови Израиљеви; и сав збор рече им: камо да смо помрли у земљи Мисирској или да помремо у овој пустињи!

14:3  Зашто нас води Господ у ту земљу да изгинемо од мача, жене наше и дјеца наша да постану робље? Није ли боље да се вратимо у Мисир?

14:4  И рекоше међу собом: да поставимо старјешину, па да се вратимо у Мисир.

14:5  Тада Мојсије и Арон падоше ничице пред свијем збором синова Израиљевијех.

14:6  А Исус син Навин и Халев син Јефонијин између онијех што уходише земљу, раздријеше хаљине своје,

14:7  И рекоше свему збору синова Израиљевијех говорећи: земља коју прођосмо и уходисмо, врло је добра земља.

14:8  Ако смо мили Господу, он ће нас одвести у ту земљу, и даће нам је; а то је земља у којој тече млијеко и мед.

14:9  Само се не одмећите Господа, и не бојте се народа оне земље; јер их можемо појести; отступио је од њих заклон њихов, а с нама је Господ, не бојте их се.

14:10  Тада рече сав збор да их побију камењем; али се показа слава Господња свијем синовима Израиљевијем у шатору од састанка.

14:11  И рече Господ Мојсију: докле ће ме вријеђати тај народ? Кад ли ће ми вјеровати послије толиких знака што сам учинио међу њима?

14:12  Ударићу га помором, и расућу га; а од тебе ћу учинити народ велик и јачи од овога.

14:13  А Мојсије рече Господу: али ће чути Мисирци, између којих си извео овај народ силом својом,

14:14  И рећи ће с људима ове земље, који су чули да си ти, Господе, био усред народа и да си се очима виђао, Господе, и облак твој да је стајао над њима, и у ступу од облака да си ишао пред њима дању и у ступу огњеном ноћу;

14:15  Па кад побијеш овај народ, све до једнога, говориће народи, који су чули приповијест о теби, говорећи:

14:16  Није могао Господ довести народа овога у земљу коју им је са заклетвом обећао, зато их поби у пустињи.

14:17  Нека се дакле прослави сила Господња, као што си рекао говорећи:

14:18  Господ дуго чека и обилан је милошћу, прашта безакоње и гријех, али не правда кривога, него походи безакоње отачко на синовима до трећега и четвртога кољена.

14:19  Опрости безакоње овому народу ради велике милости своје, као што си праштао народу овому од Мисира довде.

14:20  А Господ рече: праштам по ријечи твојој.

14:21  Али тако ја жив био, и тако сва земља била пуна славе Господње,

14:22  Ти људи који видјеше славу моју и знаке моје што сам учинио у Мисиру и у овој пустињи, и кушаше ме већ десет пута, и не послушаше ријечи моје,

14:23  Неће видјети земље коју са заклетвом обећах оцима њиховијем, неће видјети ни један од оних који ме увриједише.

14:24  А слугу својега Халева, у којем бјеше други дух и који се сасвијем мене држао, њега ћу одвести у земљу у коју је ишао, и сјеме ће је његово наслиједити.

14:25  Али Амалик и Хананеј сједе у долини, зато се сјутра вратите натраг, и идите у пустињу к Црвеном Мору.

14:26  Још рече Господ Мојсију и Арону говорећи:

14:27  Докле ће тај зли збор викати на ме? Чуо сам вику синова Израиљевијех, којом вичу на ме.

14:28  Кажи им: тако ја жив био, каже Господ, учинићу вам онако како сте говорили и ја чух.

14:29  У овој ће пустињи попадати мртва тјелеса ваша, и сви између вас који су избројени у свем броју вашем од двадесет година и више, који викасте на ме,

14:30  Нећете ући у земљу, за коју подигав руку своју заклех се да ћу вас населити у њој, осим Халева сина Јефонијина и Исуса сина Навина.

14:31  А дјецу вашу, за коју рекосте да ће постати робље, њих ћу одвести, и они ће познати земљу за коју ви не марите.

14:32  А ваша тјелеса мртва ће попадати у овој пустињи.

14:33  А дјеца ваша биће пастири по пустињи четрдесет година, и носиће кар за прељубе ваше, докле не испропадају тјелеса ваша у пустињи.

14:34  По броју дана, за које уходисте земљу, четрдесет дана, на сваки дан по годину, носићете гријехе своје, четрдесет година, и познаћете да сам прекинуо с вама.

14:35  Ја Господ рекох, и тако ћу учинити свему том збору злому, који се сабрао на ме: у пустињи ће пропасти и ту помријети.

14:36  А људи које бјеше послао Мојсије да уходе земљу, и који вративши се побунише сав збор да виче на њ, просувши зао глас о земљи,

14:37  Ти људи, који просуше зао глас о земљи, помријеше од помора пред Господом;

14:38  А Исус син Навин и Халев син Јефонијин осташе живи између људи који су ишли да уходе земљу.

14:39  И Мојсије каза све ове ријечи свијем синовима Израиљевијем, и народ плака веома.

14:40  А сјутрадан уставши пођоше наврх горе, и рекоше: ево нас, идемо на мјесто за које је говорио Господ, јер згријешисмо.

14:41  Али Мојсије рече: зашто преступате заповијест Господњу? Од тога неће бити ништа.

14:42  Не идите горе, јер Господ није међу вама; немојте да вас побију непријатељи ваши.

14:43  Јер је Амалик и Хананеј тамо пред вама, и изгинућете од мача, јер одустависте Господа, па неће ни Господ бити с вама.

14:44  Али они ипак навалише да иду наврх горе; али ковчег завјета Господњега и Мојсије не изађоше из окола.

14:45  Тада сиђе Амалик и Хананеј, који живљаху у оној гори, и разбише их и бацише дори до Орме.