SrKDIjekav - II Samuel - 17

17:1  Још рече Ахитофел Авесалому: да одаберем дванаест тисућа људи па да идем и тјерам Давида ноћас.

17:2  Па ћу га стигнути док је уморан и изнемоглијех руку; и уплашићу га, те ће побјећи сав народ што је с њим, па ћу убити цара самога.

17:3  И обратићу сав народ к теби; јер за онијем кога тражиш стоји да се сви врате к теби; тада ће се сав народ умирити.

17:4  И то се учини добро Авесалому и свијем старјешинама Израиљевијем.

17:5  Али рече Авесалом: дозовите и Хусаја Архијанина да чујемо што ће и он рећи.

17:6  А кад дође Хусај к Авесалому, рече му Авесалом говорећи: тако и тако рече Ахитофел; хоћемо ли чинити како он рече или нећемо? кажи ти.

17:7  А Хусај рече Авесалому: није добар свјет што је сада свјетовао Ахитофел.

17:8  Још рече Хусај: ти знаш оца својега и људе његове да су храбри и да су љута срца као медвједица кад јој отму медвједиће у пољу; сврх тога, твој је отац ратник, неће ноћити с народом.

17:9  Гле, он се је сада сакрио у каку јаму или на друго како мјесто. Па ако у први мах који од овијех погину, ко год чује сваки ће рећи: побијен је народ који приста за Авесаломом.

17:10  А тада ће најхрабрији, у којијех је срце као срце лавово, клонути. Јер сав Израиљ зна да је твој отац јунак и да су храбри који су с њим.

17:11  Зато ја свјетујем да скупиш к себи све Израиљце од Дана до Вирсавеје да их буде као пијеска на мору, па ти главом иди у бој.

17:12  Тада ћемо поћи на њ, гдје би се год налазио, и напашћемо на њ као што роса пада на земљу, да му не остане ниједан од свијех људи што су с њим.

17:13  Ако ли утече у град, сав народ Израиљски нека донесе ужа под онај град, па ћемо га свући у поток, да се ни камен не нађе ондје.

17:14  Тада рече Авесалом и сви Израиљци: бољи је свјет Хусаја Архијанина него свјет Ахитофелов. Јер Господ бјеше наредио да се разбије свјет Ахитофелов, који бјеше бољи, да би Господ навукао зло на Авесалома.

17:15  Потом рече Хусај свештеницима Садоку и Авијатару: тако и тако свјетова Ахитофел Авесалома и старјешине Израиљеве, а ја свјетовах тако и тако.

17:16  Него брже пошљите, те јавите Давиду и реците: немој ноћас ноћити у пољу у пустињи, него пријеђи пријеко, да не буде прождрт цар и сав народ што је с њим.

17:17  А Јонатан и Ахимас стајаху код студенца Рогила, и дође једна слушкиња и каза им, да би отишли те јавили цару Давиду; јер се не смијаху показати ни ући у град.

17:18  Али их видје један момак, те каза Авесалому; а они обојица брже отидоше, и дођоше у Ваурим у кућу једнога човјека, који имаше на двору студенац, те се спустише у њ.

17:19  И жена узе и разастрије поњаву поврх студенца, и поврх ње разасу прекрупу. И тако се не дозна.

17:20  Јер дођоше слуге Авесаломове к оној жени у кућу, и рекоше јој: гдје је Ахимас и Јонатан? А жена им рече: отидоше преко потока. Тако траживши и не нашавши вратише се у Јерусалим.

17:21  А кад отидоше, они ижљезоше из студенца, и отидоше те јавише цару Давиду, и рекоше му: устаните и пријеђите брже преко воде; јер је тако и тако свјетовао Ахитофел на вас.

17:22  Тада уста Давид и сав народ што бијаше с њим, и пријеђоше преко Јордана прије зоре, не оста ниједан да не пријеђе преко Јордана.

17:23  Ахитофел пак видећи гдје се не учини како он свјетова, оседла својега магарца, па се подиже и отиде кући својој, у свој град, и наредивши за своју кућу објеси се те умрије, и би погребен у гробу оца својега.

17:24  А Давид дође у Маханајим; Авесалом пак пријеђе преко Јордана и сав Израиљ што бјеше с њим.

17:25  И постави Авесалом Амасу над војском, на мјесто Јоавово; а Амаса бјеше син некога човјека по имену Итре Израиљца, који облежа Авигеју кћер Насову, сестру Серује матере Јоавове.

17:26  И стаде у око Израиљ с Авесаломом у земљи Галадовој.

17:27  А кад дође Давид у Маханајим, Совије син Насов из Раве синова Амоновијех и Махир син Амилов из Лодевара и Варзелај од Галада из Рогелима.

17:28  Донесоше постеље и чаша и судова земљанијех и пшенице и јечма и брашна и прекрупе и боба и лећа и прженијех зрна,

17:29  И меда и масла и оваца и сира крављега; донесоше Давиду и народу што бјеше с њим да једу. Јер говораху: народ је гладан и уморан и жедан у тој пустињи.