SrKDEkavski - Job - 17

17:1  Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.

17:2  Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.

17:3  Дај ми ко ће јамчити код Тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?

17:4  Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.

17:5  Ко ласка пријатељима, његовим ће синовима очи посахнути.

17:6  Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима.

17:7  Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен.

17:8  Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемере.

17:9  Али ће се праведник држати свог пута, и ко је чистих руку већма ће ојачати.

17:10  А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама.

17:11  Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.

17:12  Од ноћи начинише дан, и светлост је близу мрака.

17:13  Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу прострети постељу себи.

17:14  Гробу вичем: Ти си отац мој; црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.

17:15  И где је сада надање моје? Моје надање ко ће видети?

17:16  У гроб ће сићи, починуће са мном у гробу.