SrKDEkavski - Job - 10

10:1  Додијао је души мојој живот мој; пустићу од себе тужњаву своју, говорићу у јаду душе своје.

10:2  Рећи ћу Богу: Немој ме осудити; кажи ми зашто се преш са мном.

10:3  Је ли Ти мило да чиниш силу, да одбацујеш дело руку својих и савет безбожнички обасјаваш?

10:4  Јесу ли у Тебе очи телесне? Видиш ли као што види човек?

10:5  Јесу ли дани твоји као дани човечији, и године твоје као век људски,

10:6  Те истражујеш моје безакоње и за грех мој разбираш?

10:7  Ти знаш да нисам крив, и нема никога ко би избавио из Твоје руке.

10:8  Твоје су ме руке створиле и начиниле, и Ти ме одсвуда потиреш.

10:9  Опомени се да си ме као од кала начинио, и опет ћеш ме у прах обратити.

10:10  Ниси ли ме као млеко слио и као сир усирио ме?

10:11  Навукао си на ме кожу и месо, и костима и жилама сплео си ме.

10:12  Животом и милошћу даривао си ме; и старање Твоје чувало је дух мој.

10:13  И сакрио си то у срцу свом; али знам да је у Тебе.

10:14  Ако сам згрешио, опазио си ме, и ниси ме опростио безакоња мог.

10:15  Ако сам скривио, тешко мени! Ако ли сам прав, не могу подигнути главе, пун срамоте и видећи муку своју.

10:16  И ако се подигне, гониш ме као лав, и опет чиниш чудеса на мени.

10:17  Понављаш сведочанства своја против мене, и умножаваш гнев свој на ме; војске једне за другом излазе на ме.

10:18  Зашто си ме извадио из утробе? О да умрех! Да ме ни око не виде!

10:19  Био бих као да никада нисам био; из утробе у гроб био бих однесен.

10:20  Није ли мало дана мојих? Престани дакле и окани ме се да се мало опоравим,

10:21  Пре него отидем одакле се нећу вратити, у земљу тамну и у сен смртни,

10:22  У земљу тамну као мрак и у сен смртни, где нема промене и где је видело као тама.