SrKDEkavski - Job - 16

16:1  А Јов одговори и рече:

16:2  Слушао сам много таквих ствари; сви сте досадни тешиоци.

16:3  Хоће ли бити крај празним речима? Или шта те тера да тако одговараш?

16:4  И ја бих могао говорити као ви, да сте на мом месту, гомилати на вас речи и махати главом на вас,

16:5  Могао бих вас храбрити устима својим, и мицање усана мојих олакшало би бол ваш.

16:6  Ако говорим, неће одахнути бол мој; ако ли престанем, хоће ли отићи од мене?

16:7  А сада ме је уморио; опустошио си сав збор мој.

16:8  Навукао си на ме мрштине за сведочанство; и моја мрша подиже се на ме, и сведочи ми у очи.

16:9  Гнев Његов растрже ме, ненавиди ме, шкргуће зубима на ме, поставши ми непријатељ сева очима својим на ме.

16:10  Разваљују на ме уста своја, срамотно ме бију по образима, скупљају се на ме.

16:11  Предао ме је Бог неправеднику, и у руке безбожницима бацио ме.

16:12  Бејах миран и затре ме, и ухвативши ме за врат смрска ме и метну ме себи за белегу.

16:13  Опколише ме Његови стрелци, цепа ми бубреге немилице, просипа на земљу жуч моју.

16:14  Задаје ми ране на ране, и удара на ме као јунак.

16:15  Сашио сам кострет по кожи својој, и уваљао сам у прах славу своју.

16:16  Лице је моје подбуло од плача, на веђама је мојим смртни сен;

16:17  Премда нема неправде у рукама мојим, и молитва је моја чиста.

16:18  Земљо, не криј крв што сам пролио, и нека нема места викању мом.

16:19  И сада ето је на небу сведок мој, сведок је мој на висини.

16:20  Пријатељи се моји подругују мном; око моје рони сузе Богу.

16:21  О да би се човек могао правдати с Богом, као син човечији с пријатељем својим!

16:22  Јер године избројане навршују се, и полазим путем одакле се нећу вратити.