SrKDEkavski - Job - 29

29:1  Још настави Јов беседу своју и рече:

29:2  О да бих био као пређашњих месеца, као оних дана кад ме Бог чуваше,

29:3  Кад светљаше свећом својом над главом мојом, и при виделу Његовом хођах по мраку,

29:4  Како бејах за младости своје, кад тајна Божија беше у шатору мом,

29:5  Кад још беше Свемогући са мном, и деца моја око мене,

29:6  Кад се траг мој обливаше маслом, и стена ми точаше уље потоцима,

29:7  Кад излажах на врата кроз град, и на улици намештах себи столицу:

29:8  Младићи видећи ме уклањаху се, а старци устајаху и стајаху,

29:9  Кнезови престајаху говорити и метаху руку на уста своја,

29:10  Управитељи устезаху глас свој и језик им пријањаше за грло.

29:11  Јер које ме ухо чујаше, називаше ме блаженим; и које ме око виђаше, сведочаше ми

29:12  Да избављам сиромаха који виче, и сироту и који нема никог да му помогне;

29:13  Благослов оног који пропадаше долажаше на ме, и удовици срце распевах;

29:14  У правду се облачих и она ми беше одело, као плашт и као венац беше ми суд мој.

29:15  Око бејах слепом и нога хромом.

29:16  Отац бејах убогима, и разбирах за распру за коју не знах.

29:17  И разбијах кутњаке неправеднику, и из зуба му истрзах грабеж.

29:18  Зато говорах: У свом ћу гнезду умрети, и биће ми дана као песка.

29:19  Корен мој пружаше се крај воде, роса биваше по сву ноћ на мојим гранама.

29:20  Слава моја подмлађиваше се у мене, и лук мој у руци мојој понављаше се.

29:21  Слушаху ме и чекаху, и ћутаху на мој савет.

29:22  После мојих речи нико не проговараше, тако их натапаше беседа моја.

29:23  Јер ме чекаху као дажд, и уста своја отвараху као на позни дажд.

29:24  Кад бих се насмејао на њих, не вероваху, и сјајност лица мог не разгоњаху.

29:25  Кад бих отишао к њима, седах у зачеље, и бејах као цар у војсци, кад теши жалосне.