SrKDIjekav - Obadiah - 1

1:1  Утвара Авдијева. Овако вели Господ Господ за Едомску: чусмо глас од Господа, и гласник би послан к народима: устајте, да устанемо на њу у бој.

1:2  Гле, учинићу те малијем међу народима, бићеш врло презрен.

1:3  Понос срца твојега превари те, тебе, који живиш у расјелинама каменијем, у високом стану свом, и говориш у срцу свом: ко ће ме оборити на земљу?

1:4  Да подигнеш високо као орао и међу звијезде да метнеш гнијездо своје, оданде ћу те оборити, говори Господ.

1:5  Како си оплијењен? да су дошли к теби крадљивци или лупежи ноћу, не би ли покрали колико им је доста? да су дошли к теби берачи виноградски, не би ли оставили пабирака?

1:6  Како се претражи Исав, како се нађоше потаје његове!

1:7  До границе те одведоше сви који бијаху с тобом у вјери, преварише те и надвладаше те који бијаху у миру с тобом; који једу хљеб твој подметнуше ти замку, да се не опази.

1:8  У онај дан, говори Господ, нећу ли погобити мудре у земљи Едемској и разумне у гори Исавовој?

1:9  И твоји ће се јунаци уплашити, Темане, да се истријебе покољем сви из горе Исавове.

1:10  За насиље учињено брату твојему Јакову покриће те стид и истријебићеш се засвагда.

1:11  Онај дан, кад ти стајаше насупрот; онај дан, кад иностранци одвођаху у ропство војску његову, и туђинци улажаху на врата његова и бацаху ждријеб за Јерусалим, бјеше и ти као који од њих.

1:12  Али ти не требаше гледати дана брата својега, дана, кад се одвођаше у туђу земљу, нити се радовати синовима Јудинијем у дан кад пропадаху, нити разваљивати уста у дан невоље њихове.

1:13  Не требаше ти ући на врата народа мојега у дан погибли њихове, не требаше да и ти гледаш зло њихово у дан погибли њихове ни да се машаш добра њихова у дан погибли њихове.

1:14  Нити требаше да станеш на распутицу да убијаш бјежан њихову, нити да издајеш онијех који осташе у дан невоље.

1:15  Јер је дан Господњи близу свијем народима; како си чинио, тако ће ти бити, плата ће ти се вратити на главу твоју.

1:16  Јер као што сте ви пили на светој гори мојој, тако ће пити сви народи вазда, пиће, и ждријеће, и биће као да их није било.

1:17  А на гори ће Сиону бити спасење, и биће света, и дом ће Јаковљев наслиједити нашљедство своје.

1:18  И дом ће Јаковљев бити огањ и дом Јосифов пламен, а дом Исавов стрњика; и разгоријеће се на њих, и спалиће их; и неће бити остатака дому Исавову, јер Господ рече.

1:19  И наслиједиће југ, гору Исавову, и равницу, Филистеје; и наслиједиће поље Јефремово и поље Самаријско и Венијаминово И Галад;

1:20  И заробљена војска синова Израиљевијех наслиједиће што је било Хананејско до Сарепте; а робље Јерусалимско, што је у Сефараду, наслиједиће јужне градове.

1:21  И избавитељи ће изаћи на гору Сион да суде гори Исавовој, и царство ће бити Господње.