SrKDIjekav - Psalms - 2

2:1  Зашто се буне народи и племена помишљају залудне ствари?

2:2  Устају цареви земаљски, и кнезови се скупљају на Господа и на помазаника његова.

2:3  "Раскинимо свезе њихове и збацимо са себе јарам њихов."

2:4  Онај, што живи на небесима, смије се, Господ им се потсмијева.

2:5  Па им говори у гњеву својем и јарошћу својом збуњује их:

2:6  "Ја сам помазао цара својега на Сиону, на светој гори својој."

2:7  Казаћу наредбу Господњу; он рече мени: "ти си син мој, ја те сад родих.

2:8  Ишти у мене, и даћу ти народе у нашљедство, и крајеве земаљске теби у државу.

2:9  Ударићеш их гвозденом палицом; разбићеш их као лончарски суд."

2:10  Сад цареви, оразумите се; научите се судије земаљске!

2:11  Служите Господу са страхом, и радујте се с трепетом.

2:12  Поштујте сина, да се не разгњеви, и ви не изгинете на путу своме; јер ће се гњев његов брзо разгорјети. Благо свјема који се у њ уздају!