SrKDIjekav - Psalms - 77

77:1  Глас мој иде к Богу, и ја призивљем њега; глас мој иде к Богу, и он ће ме услишити.

77:2  У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утјеши.

77:3  Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.

77:4  Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити.

77:5  Пребрајам старе дане и године од вијекова.

77:6  Опомињем се пјесама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:

77:7  "Зар ће се довијека гњевити на нас Господ, и неће више љубити?

77:8  Зар је засвагда престала милост његова, и ријеч се прекинула од кољена на кољено?

77:9  Зар је заборавио милостив бити и у гњеву затворио милосрђе своје?"

77:10  И рекох: жалосна је за мене ова промјена деснице вишњега.

77:11  Памтим дјела Господња; памтим пређашње чудо твоје.

77:12  Мислио сам о свијем дјелима твојим, размишљао о радњи твојој;

77:13  Боже! пут је твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш?

77:14  Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима;

77:15  Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове.

77:16  Видјеше те воде, Боже, видјеше те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше.

77:17  Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стријеле твоје лећаху.

77:18  Грмљаху громови твоји по небу; муње твоје сијеваху по васиљеној, земља се тресијаше и њихаше.

77:19  По мору бијаше пут твој, и стазе твоје по великој води, и траг твој не познаваше се.

77:20  Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.