SrKDIjekav - Psalms - 78

78:1  Чуј, народе мој, наук мој, пригни ухо своје к ријечима уста мојих.

78:2  Отворам за причу уста своја, казаћу старе приповијетке.

78:3  Што слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши,

78:4  Нећемо затајити од дјеце њихове, нараштају позном јавићемо славу Господњу и силу његову и чудеса која је учинио.

78:5  Свједочанство подиже у Јакову, и у Израиљу постави закон, који даде оцима нашим да га предаду дјеци својој;

78:6  Да би знао потоњи нараштај, дјеца која ће се родити, па и они да би казивали својој дјеци

78:7  Да полажу на Бога надање своје, и не заборављају дјела Божијих, и заповијести његове да држе;

78:8  И да не буду као оци њихови, род неваљао и упоран, род који не бјеше тврд срцем својим, нити вјеран Богу духом својим.

78:9  Синови Јефремови наоружани, који стријељају из лука, вратише се натраг, кад бијаше бој.

78:10  Не сачуваше завјета Божијега, и по закону његову не хтјеше ходити.

78:11  Заборавише дјела његова, и чудеса, која им је показао,

78:12  Како пред очима њиховијем учини чудеса у земљи Мисирској, на пољу Соану;

78:13  Раздвоји море, и проведе их, од воде начини зид;

78:14  И води их дању облаком, и сву ноћ свијетлијем огњем;

78:15  Раскида стијене у пустињи, и поји их као из велике бездане;

78:16  Изводи потоке из камена, и води воду ријекама.

78:17  Али они још једнако гријешише њему, и гњевише вишњега у пустињи.

78:18  И кушаше Бога у срцу свом, иштући јела по вољи својој,

78:19  И викаше на Бога, и рекоше: "може ли Бог зготовити трпезу у пустињи?"

78:20  Ево! он удари у камен, и потече вода, и ријеке устадоше; може ли и хљеба дати? хоће ли и меса поставити народу својему?

78:21  Господ чу и разљути се, и огањ се разгорје на Јакова, и гњев се подиже на Израиља.

78:22  Јер не вјероваше Богу и не уздаше се у помоћ његову.

78:23  Тада заповједи облацима одозго, и отвори врата небеска,

78:24  И пусти, те им подаждје мана за јело, и хљеб небески даде им.

78:25  Хљеба анђелскога јеђаше човјек; посла им јела до ситости.

78:26  Пусти небом устоку, и наведе силом својом југ;

78:27  И као прахом засу их месом, и као пијеском морским птицама крилатим;

78:28  Побаца их сред окола њихова, око шатора њиховијех.

78:29  И наједоше се и даде им што су жељели.

78:30  Али их још и не прође жеља, још бјеше јело у устима њиховијем,

78:31  Гњев се Божји подиже на њих и помори најјаче међу њима, и младиће у Израиљу поби.

78:32  Преко свега тога још гријешише, и не вјероваше чудесима његовијем.

78:33  И пусти, те дани њихови пролазише узалуд, и године њихове у страху.

78:34  Кад их убијаше, онда притјецаху к њему, и обраћаху се и искаху Бога;

78:35  И помињаху да је Бог обрана њихова, и вишњи избавитељ њихов.

78:36  Ласкаху му устима својима, и језиком својим лагаху му.

78:37  А срце њихово не бјеше њему вјерно, и не бијаху тврди у завјету његову.

78:38  Али он бјеше милостив, и покриваше гријех, и не помори их, често устављаше гњев свој, и не подизаше све јарости своје.

78:39  Опомињаше се да су тијело, вјетар, који пролази и не враћа се.

78:40  Колико га пута расрдише у пустињи, и увриједише у земљи гдје се не живи!

78:41  Све наново кушаше Бога, и свеца Израиљева дражише.

78:42  Не сјећаше се руке његове и дана, у који их избави из невоље,

78:43  У који учини у Мисиру знаке своје и чудеса своја на пољу Соану;

78:44  И проврже у крв ријеке њихове и потоке њихове, да не могоше пити.

78:45  Посла на њих бубине да их кољу, и жабе да их море.

78:46  Љетину њихову даде црву, и муку њихову скакавцима.

78:47  Винограде њихове поби градом, и смокве њихове сланом.

78:48  Граду предаде стоку њихову, и стада њихова муњи.

78:49  Посла на њих огњени гњев свој, јарост, срдњу и мржњу, чету злијех анђела.

78:50  Равни стазу гњеву својему, не чува душа њиховијех од смрти, и живот њихов предаде помору.

78:51  Поби све првенце у Мисиру, први пород по колибама Хамовијем.

78:52  И поведе народ свој као овце, и води их као стадо преко пустиње.

78:53  Води их поуздано, и они се не бојаше, а непријатеље њихове затрпа море.

78:54  И доведе их на мјесто светиње своје, на ову гору, коју задоби десница његова.

78:55  Одагна испред лица њихова народе; ждријебом раздијели њихово достојање, и по шаторима њиховијем насели кољена Израиљева.

78:56  Али они кушаше и срдише Бога вишњега и уредаба његовијех не сачуваше.

78:57  Одусташе и одвргоше се, као и оци њихови, слагаше као рђав лук.

78:58  Увриједише га висинама својим, и идолима својим раздражише га.

78:59  Бог чу и разгњеви се и расрди се на Израиља веома.

78:60  Остави насеље своје у Силому, шатор, у којем живљаше с људима.

78:61  И оправи у ропство славу своју и красоту своју у руке непријатељеве.

78:62  И предаде мачу народ свој, и на достојање своје запламтје се.

78:63  Младиће његове једе огањ, и дјевојкама његовијем не пјеваше сватовских пјесама;

78:64  Свештеници његови падаше од мача, и удовице његове не плакаше.

78:65  Најпослије као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина.

78:66  И поби непријатеље своје с леђа, вјечној срамоти предаде их.

78:67  И не хтје шатора Јосифова, и кољена Јефремова не изабра.

78:68  Него изабра кољено Јудино, гору Сион, која му омиље.

78:69  И сагради светињу своју као горње своје станове, и као земљу утврди је довијека.

78:70  И изабра Давида слугу својега, и узе га од торова овчијих,

78:71  И од дојилица доведе га да пасе народ његов, Јакова, и нашљедство његово, Израиља.

78:72  И он их пасе чистијем срцем, и води их мудријем рукама.