SrKDIjekav - Psalms - 88

88:1  Господе Боже, спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред тобом.

88:2  Нек изађе преда те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мојему;

88:3  Јер је душа моја пуна јада, и живот се мој примаче паклу.

88:4  Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човјек без силе,

88:5  Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сјећаш, и који су од руке твоје далеко.

88:6  Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.

88:7  Отежа ми гњев твој, и свима валима својим удараш ме.

88:8  Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.

88:9  Око моје усахну од јада, вичем те, Господе, вас дан, пружам к теби руке своје.

88:10  Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? или ће мртви устати и тебе славити?

88:11  Еда ли ће се у гробу приповиједати милост твоја, и истина твоја у трухљењу?

88:12  Еда ли ће у тами познати чудеса твоја, и правду твоју гдје се све заборавља?

88:13  Али ја, Господе, к теби вичем, и јутром молитва моја срета те.

88:14  Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?

88:15  Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте твоје, без надања сам.

88:16  Гњев твој стиже ме, страхоте твоје раздиру ме.

88:17  Оптјечу ме сваки дан као вода, стежу ме отсвуда.

88:18  Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.