SrKDIjekav - Psalms - 104

104:1  Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.

104:2  Обукао си свјетлост као хаљину, разапео небо као шатор;

104:3  Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су ти кола, идеш на крилима вјетрнијем.

104:4  Чиниш вјетрове да су ти анђели, пламен огњени да су ти слуге.

104:5  Утврдио си земљу на темељима њезиним, да се не помјести на вијек вијека.

104:6  Безданом као хаљином одјенуо си је; на горама стоје воде.

104:7  Од пријетње твоје бјеже, од громовнога гласа твојега теку.

104:8  Излазе на горе и слазе у долине, на мјесто које си им утврдио.

104:9  Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.

104:10  Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.

104:11  Напајају све звијери пољске; дивљи магарци гасе жеђу своју.

104:12  На њима птице небеске живе; кроз гране разлијеже се глас њихов.

104:13  Напајаш горе с висина својих, плодима дјела твојих сити се земља.

104:14  Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човјеку, да би изводио хљеб из земље.

104:15  И вино весели срце човјеку, и лице се свијетли од уља, и хљеб срце човјеку кријепи.

104:16  Сите се дрвета Божија, кедри Ливански, које си посадио.

104:17  На њима птице вију гнијезда; станак је родин на јелама.

104:18  Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.

104:19  Створио си мјесец да показује времена, сунце познаје запад свој.

104:20  Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све звијерје шумско;

104:21  Лавови ричу за плијеном, и траже од Бога хране себи.

104:22  Сунце гране, и они се сакривају и лијежу у ложе своје.

104:23  Излази човјек на посао свој, и на рад свој до вечера.

104:24  Како је много дјела твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага твојега.

104:25  Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;

104:26  Ту лађе плове, крокодил, којега си створио да се игра по њему.

104:27  Све тебе чека, да им дајеш пићу на вријеме.

104:28  Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.

104:29  Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој повраћају се.

104:30  Пошљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.

104:31  Слава Господу увијек; нек се весели Господ за дјела своја!

104:32  Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.

104:33  Пјеваћу Господу за живота својега; хвалићу Бога својега док сам год.

104:34  Нека му буде мила бесједа моја! веселићу се о Господу.

104:35  Нека нестане грјешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!