SrKDIjekav - Psalms - 144

144:1  Благословен Господ, град мој, који учи руке моје боју, прсте моје рату,

144:2  Добротвор мој и ограда моја, уточиште моје и избавитељ мој, штит мој, онај, у кога се уздам, који ми покорава народ мој.

144:3  Господе! Шта је човјек, те знаш за њ, и син смртнога, те га пазиш?

144:4  Човјек је као ништа; дани су његови као сјен, који пролази.

144:5  Господе! Савиј небеса своја, и сиђи; дотакни се гора, и задимиће се.

144:6  Сијевни муњом, и разагнај их; пусти стријеле своје, и распи их.

144:7  Пружи руку своју с висине, избави ме и извади ме из воде велике, из руку туђинаца,

144:8  Којих уста говоре ништаве ствари, и којих је десница десница лажна.

144:9  Боже! пјесму нову пјеваћу ти, у псалтир од десет жица удараћу теби,

144:10  Који дајеш спасење царевима, и Давида слугу својега избављаш од љутога мача.

144:11  Избави ме и отми ме из руке туђинаца, којих уста говоре ништаве ствари, и којих је десница десница лажна.

144:12  Синови наши нека буду као биље, које весело одрасте у младости; кћери наше као ступови прекрасно израђени у двору;

144:13  Житнице наше пуне, обилне сваким житом; овце наше нек се множе на тисуће и на сто тисућа по становима нашим.

144:14  Волови наши нека буду товни; нека не буду нападања, ни бјежања, ни тужњаве по улицама нашим.

144:15  Благо народу, у којега је све овако! Благо народу, у којега је Господ Бог!