SrKDIjekav - Psalms - 10

10:1  Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?

10:2  С охолости безбожникове муче се убоги; хватају се убоги пријеваром коју измишљају безбожници.

10:3  Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивица похваљује.

10:4  Безбожник у обијести својој не мари за Господа: "он не види." Нема Бога у мислима његовијем.

10:5  Свагда су путови његови криви; за судове твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа.

10:6  У срцу својем вели: нећу посрнути; зло неће доћи нигда.

10:7  Уста су му пуна неваљалијех ријечи, пријеваре и увреде, под језиком је његовијем мука и погибао.

10:8  Сједи у засједи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога.

10:9  Сједи у потаји као лав у пећини; сједи у засједи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши мрежу своју.

10:10  Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове.

10:11  Каже у срцу своме: "Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видјети нигда."

10:12  Устани Господе! дигни руку своју, не заборави невољнијех.

10:13  Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да ти нећеш видјети?

10:14  Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти ти си помоћник.

10:15  Сатри мишицу безбожноме и зломе, да се тражи и не нађе безбожност његова.

10:16  Господ је цар свагда, довијека, нестаће незнабожаца са земље његове.

10:17  Господе! ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,

10:18  Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човјека са земље.