SrKDIjekav - Psalms - 31

31:1  У тебе се, Господе, уздам; немој ме оставити под срамотом довијека, по правди својој избави ме.

31:2  Пригни к мени ухо своје, похитај, помози ми. Буди ми камени град, тврда ограда, гдје бих се спасао.

31:3  Јер си ти камена гора моја и ограда моја, имена својега ради води ме и управљај мном.

31:4  Извади ме из мреже коју ми тајно замјестише; јер си ти крјепост моја.

31:5  У твоју руку предајем дух свој; избављао си ме, Господе, Боже истини!

31:6  Ненавидим оне који поштују пропадљиве идоле; ја се у Господа уздам.

31:7  Радоваћу се и веселити се о милости твојој, кад погледаш на моју муку, познаш тугу душе моје,

31:8  Не даш ме у руку непријатељу, поставиш ноге моје на пространом мјесту.

31:9  Смилуј се на ме, Господе; јер ме је туга, од јада изнеможе око моје, душа моја и срце моје;

31:10  Ишчиље у жалости живот мој, и године моје у уздисању; ослаби од муке крјепост моја, и кости моје сасахнуше.

31:11  Од множине непријатеља својих постадох потсмијех и сусједима својим, и страшило знанцима својим; који ме виде на улици, бјеже од мене.

31:12  Заборављен сам као мртав, нема ме у срцима; ја сам као разбијен суд.

31:13  Јер слушам грдњу од многих, отсвуда страх, кад се договарају на ме, мисле ишчупати душу моју.

31:14  А ја се, Господе, у тебе уздам и велим: ти си Бог мој.

31:15  У твојој су руци дани моји; отми ме из руку непријатеља мојијех, и од онијех, који ме гоне.

31:16  Покажи свијетло лице своје слузи својему; спаси ме милошћу својом.

31:17  Господе! немој ме оставити под срамотом; јер тебе призивљем. Нек се посраме безбожници, нека замукну и падну у пакао.

31:18  Нека онијеме уста лажљива, која говоре на праведника обијесно, охоло и с поругом.

31:19  Како је много у тебе добра, које чуваш за оне који те се боје, и које дајеш онима који се у те уздају пред синовима човјечијим!

31:20  Сакриваш их под кров лица својега од буна људских; склањаш их под сјен од свадљивијех језика.

31:21  Да је благословен Господ, што ми показа дивну милост као да ме уведе у тврд град!

31:22  Ја рекох у сметњи својој: одбачен сам од очију твојијех; али ти чу молитвени глас мој, кад те призвах.

31:23  Љубите Господа сви свети његови; Господ држи вјеру; и увршено враћа онима који поступају охоло.

31:24  Будите слободни, и нека буде јако срце ваше, сви који се у Господа уздате.