SrKDIjekav - Psalms - 119

119:1  Благо онима којима је пут чист, који ходе у закону Господњем.

119:2  Благо онима који чувају откривења његова, свијем срцем траже га;

119:3  Који не чине безакоња, ходе путовима његовијем!

119:4  Ти си дао заповијести своје, да се чувају добро.

119:5  Кад би путови моји били управљени да чувам наредбе твоје!

119:6  Онда се не бих постидио, пазећи на заповијести твоје;

119:7  Хвалио бих те с правијем срцем, учећи се праведнијем законима твојим.

119:8  Чуваћу наредбе твоје, немој ме оставити сасвијем.

119:9  Како ће младић очистити пут свој? Владајући се по твојим ријечима.

119:10  Свијем срцем својим тражим тебе, не дај ми да зађем од заповијести твојих.

119:11  У срце своје затворио сам ријеч твоју, да ти не гријешим.

119:12  Благословен си, Господе! научи ме наредбама својим.

119:13  Устима својим јављам све судове уста твојих.

119:14  На путу откривења твојих радујем се као за велико богатство.

119:15  О заповијестима твојим размишљам, и пазим на путове твоје.

119:16  Наредбама твојим тјешим се, не заборављам ријечи твоје.

119:17  Учини милост слузи својему, да бих живио и чувао ријеч твоју.

119:18  Отвори очи моје, да бих видио чудеса закона твојега;

119:19  Гост сам на земљи, немој сакрити од мене заповијести својих.

119:20  Изнеможе душа моја желећи без престанка познати судове твоје.

119:21  Ти си страшан проклетим охолицама, које застрањују од заповијести твојих.

119:22  Одврати од мене руг и срамоту, јер чувам откривења твоја.

119:23  Сједе кнезови и договарају се на мене; а слуга твој размишља о наредбама твојим.

119:24  Откривења су твоја утјеха моја, савјетници моји.

119:25  Душа моја лежи у праху; оживи ме по ријечи својој.

119:26  Казујем путове своје, и чујеш ме; научи ме наредбама својим.

119:27  Уразуми ме о путу заповијести својих, и размишљаћу о чудесима твојим.

119:28  Сузе пролива душа моја од туге, откријепи ме по ријечи својој.

119:29  Пут лажни уклони од мене и закон свој даруј ми.

119:30  Пут истини избрах, законе твоје тражим.

119:31  Прионух за откривења твоја, Господе; немој ме осрамотити.

119:32  Путем заповијести твојих трчим, јер си раширио срце моје.

119:33  Покажи ми, Господе, пут наредаба својих, да га се држим до краја.

119:34  Уразуми ме, и држаћу се закона твојега, и чувати га свијем срцем.

119:35  Постави ме на стазу заповијести својих, јер ми је она омиљела.

119:36  Превиј срце моје к откривењима својим, а не к лакомству.

119:37  Одврати очи моје да не гледају ништавила, путем својим оживи ме.

119:38  Испуни слузи својему ријеч своју да те се боји.

119:39  Уклони руг мој, којега се плашим; јер су судови твоји благи.

119:40  Миле су ми заповијести твоје, правдом својом оживи ме.

119:41  Нека дође на ме милост твоја, Господе, помоћ твоја по ријечи твојој.

119:42  И ја ћу одговорити ономе који ме ружи; јер се уздам у ријеч твоју.

119:43  Немој узети нигда од уста мојих ријечи истине, јер чекам судове твоје.

119:44  И чуваћу закон твој свагда, довијека и без престанка.

119:45  Ходићу слободно, јер тражим заповијести твоје.

119:46  Говорићу о откривењима твојим пред царевима, и нећу се стидјети.

119:47  Тјешићу се заповијестима твојим, које љубим.

119:48  Руке своје пружам к заповијестима твојим, које љубим, и размишљам о наредбама твојим.

119:49  Опомени се ријечи своје к слузи својему, на коју си ми заповједио да се ослањам.

119:50  У невољи мојој тјеши ме што ме ријеч твоја оживљава.

119:51  Охоли ми се ругају веома; али ја не отступам од закона твојега.

119:52  Памтим судове твоје од искона, Господе, и тјешим се.

119:53  Гњев ме обузима на безбожнике, који остављају закон твој.

119:54  Наредбе су твоје пјесма моја у путничком стану мојем.

119:55  Ноћу помињем име твоје, Господе, и чувам закон твој.

119:56  То је моје, да чувам заповијести твоје.

119:57  Дио мој ти си, Господе; наумио сам чувати ријечи твоје.

119:58  Молим ти се из свега срца, смилуј се на ме по ријечи својој.

119:59  Разматрам путове своје, и обраћам ноге своје к откривењима твојим.

119:60  Хитим, и не затежем се чувати заповијести твоје.

119:61  Мреже безбожничке опколише ме, али закона твојега не заборављам.

119:62  У по ноћи устајем да те славим за праведне судове твоје.

119:63  У заједници сам са свима који се тебе боје и који чувају заповијести твоје.

119:64  Доброте је твоје, Господе, пуна сва земља; наредбама својим научи ме.

119:65  Учинио си добро слузи својему, Господе, по ријечи својој.

119:66  Доброј мисли и знању научи ме, јер заповијестима твојим вјерујем.

119:67  Прије страдања својега лутах, а сад чувам ријеч твоју.

119:68  Ти си добар, и добро чиниш; научи ме наредбама својим.

119:69  Охоли плету на мене лаж, али се ја свијем срцем држим заповијести твојих.

119:70  Задригло је срце њихово као сало, а ја се тјешим законом твојим.

119:71  Добро ми је што страдам, да се научим наредбама твојим.

119:72  Милији ми је закон уста твојих него тисуће злата и сребра.

119:73  Руке твоје створиле су ме и начиниле ме; уразуми ме, и научићу се заповијестима твојим.

119:74  Који се тебе боје, видјеће ме, и радоваће се што се уздам у твоју ријеч.

119:75  Знам да су судови твоји, Господе, праведни, и по правди ме караш.

119:76  Нека буде доброта твоја утјеха моја, као што си рекао слузи својему.

119:77  Нека дође к мени милосрђе твоје, и оживим; јер је закон твој утјеха моја.

119:78  Нек се постиде охоли; јер ме без кривице оборише. Ја размишљам о заповијестима твојим.

119:79  Нек се обрате к мени који се тебе боје, и који знаду откривења твоја.

119:80  Срце моје нека буде савршено у наредбама твојим, да се не постидим.

119:81  Чезне душа моја за спасењем твојим, ријеч твоју чекам.

119:82  Чезну очи моје за ријечју твојом; говорим: кад ћеш ме утјешити?

119:83  Постадох као мијех у диму, али твојих наредаба не заборавих.

119:84  Колико ће бити дана слуге твојега? Кад ћеш судити онима који ме гоне?

119:85  Охоли ископаше ми јаму насупрот закону твојему.

119:86  Све су заповијести твоје истина; без кривице ме гоне, помози ми.

119:87  Умало ме не убише на земљи, али ја не остављам заповијести твојих.

119:88  По милости својој оживи ме, и чуваћу откривења уста твојих.

119:89  Довијека је, Господе, ријеч твоја утврђена на небесима,

119:90  Од кољена до кољена истина твоја; ти си поставио земљу, и стоји.

119:91  По твојој наредби све стоји сад; јер све служи теби.

119:92  Да није закон твој био утјеха моја, погинуо бих у невољи својој.

119:93  Заповијести твојих нећу заборавити довијека, јер ме њима оживљаваш.

119:94  Ја сам твој, помози ми, јер тражим заповијести твоје.

119:95  Безбожници гледају да ме убију; а ја размишљам о твојим откривењима.

119:96  Свему савршеноме видјех крај; али је заповијест твоја веома широка.

119:97  Како љубим закон твој! Вас дан мислим о њему.

119:98  Заповијест твоја чини ме мудријега од непријатеља мојих; јер је са мном увијек.

119:99  Разумнији постах од свијех учитеља својих; јер размишљам о твојим откривењима.

119:100  Мудрији сам од стараца; јер заповијести твоје чувам.

119:101  Од свакога злога пута заустављам ноге своје, да бих чувао ријеч твоју.

119:102  Од наредаба твојих не отступам; јер си ме ти научио.

119:103  Како су слатке језику мојему ријечи твоје, слађе од меда устима мојима!

119:104  Од заповијести твојих постадох разуман; тога ради мрзим на сваки пут лажни.

119:105  Ријеч је твоја жижак нози мојој, и видјело стази мојој.

119:106  Заклех се да ћу чувати наредбе правде твоје, и извршићу.

119:107  Поништен сам веома, Господе, оживи ме по ријечи својој.

119:108  Нека ти буде угодна, Господе, добровољна жртва уста мојих, и судовима својим научи ме.

119:109  Душа је моја у руци мојој непрестано у невољи; али закона твојега не заборављам.

119:110  Безбожници су ми метнули замку; али од заповијести твојих не застраних.

119:111  Присвојих откривења твоја зававијек; јер су радост срцу мојему.

119:112  Приволио сам срце своје да твори наредбе твоје навијек, до краја.

119:113  Који преступају закон, ја на њих мрзим, а закон твој љубим.

119:114  Ти си заклон мој и штит мој; ријеч твоју чекам.

119:115  Идите од мене, безаконици! И чуваћу заповијести Бога својега.

119:116  Укријепи ме по ријечи својој и бићу жив, и немој ме осрамотити у надању мом.

119:117  Утврди ме, и спашћу се, и размишљаћу о наредбама твојим без престанка.

119:118  Обараш све који отступају од наредаба твојих; јер су помисли њихове лаж.

119:119  Као гар бацаш све безбожнике на земљи; тога ради омиљеше ми откривења твоја.

119:120  Дркће од страха твојега тијело моје, и судова твојих бојим се.

119:121  Чиним суд и правду, не дај ме онима који ме гоне.

119:122  Одбрани слугу својега на добро његово, да ми не чине силе охоли.

119:123  Очи моје чезну за спасењем твојим и за ријечју правде твоје.

119:124  Учини слузи својему по милости својој, и наредбама својим научи ме.

119:125  Ја сам слуга твој; уразуми ме, и познаћу откривења твоја.

119:126  Вријеме је да Господ ради; оборише закон твој.

119:127  Тога ради љубим заповијести твоје већма него злато и драго камење.

119:128  Тога ради заповијести твоје држим да су вјерне, на сваки пут лажни мрзим.

119:129  Дивна су откривења твоја; зато их чува душа моја.

119:130  Ријечи твоје кад се јаве, просвјетљују и уразумљују просте.

119:131  Отворам уста своја да одахнем, јер сам жедан заповијести твојих.

119:132  Погледај на ме и смилуј се на ме, као што радиш с онима који љубе име твоје.

119:133  Тврди стопе моје у ријечи својој, и не дај никакоме безакоњу да облада мном.

119:134  Избави ме од насиља људскога, и чуваћу заповијести твоје.

119:135  Свјетлошћу лица својега обасјај слугу својега, и научи ме наредбама својим.

119:136  Очи моје лију потоке, зато што не чувају закона твојега.

119:137  Праведан си, Господе, и прави су судови твоји.

119:138  Јавио си правду у откривењима својим, и истину цијелу.

119:139  Ревност моја једе ме, зато што моји непријатељи заборавише ријечи твоје.

119:140  Ријеч је твоја веома чиста, и слуга је твој веома љуби.

119:141  Ја сам мален и поништен, али заповијести твојих не заборављам.

119:142  Правда је твоја правда вјечна, и закон твој истина.

119:143  Туга и невоља нађе ме, заповијести су твоје утјеха моја.

119:144  Вјечна је правда у откривењима твојим; уразуми ме, и бићу жив.

119:145  Вичем из свега срца: услиши ме, Господе; сачуваћу наредбе твоје.

119:146  Призивам те, помози ми; држаћу се откривења твојих.

119:147  Претјечем свануће, и вичем; ријеч твоју чекам.

119:148  Претјечу очи моје јутрењу стражу, да бих размишљао о ријечи твојој.

119:149  Чуј глас мој по милости својој, Господе; по суду својему оживи ме.

119:150  Прикучују се који љубе безакоње; удаљили су се од закона твојега.

119:151  Ти си близу, Господе, и све су заповијести твоје истина.

119:152  Одавна знам за откривења твоја, да си их поставио зававијек.

119:153  Погледај невољу моју, и избави ме, јер не заборављам закона твојега.

119:154  Прими се ствари моје, и одбрани ме; по ријечи својој оживи ме.

119:155  Далеко је од безбожника спасење, јер се не држе наредаба твојих.

119:156  Милосрђе је твоје, Господе, велико; по правоме суду свом оживи ме.

119:157  Много је противника мојих и непријатеља мојих; али ја не отступам од откривења твојих.

119:158  Видим одметнике, и мрско ми је; јер не чувају ријечи твоје.

119:159  Гледај, како љубим заповијести твоје, Господе, по милости својој оживи ме.

119:160  Основа је ријечи твоје истина, и вјечан је сваки суд правде твоје.

119:161  Кнезови ме гоне ни за што, али се срце моје боји ријечи твоје.

119:162  Радујем се ријечи твојој као онај који задобије велик плијен.

119:163  Мрзим на лаж и гадим се на њу, љубим закон твој.

119:164  Седам пута на дан хвалим те за судове правде твоје.

119:165  Велик мир имају они који љубе закон твој, и у њих нема спотицања.

119:166  Чекам спасење твоје, Господе, и заповијести твоје извршујем.

119:167  Душа моја чува откривења твоја, и ја их љубим веома.

119:168  Чувам заповијести твоје и откривења; јер су сви путови моји пред тобом.

119:169  Нека изађе тужњава моја преда те, Господе! По ријечи својој уразуми ме.

119:170  Нека дође мољење моје преда те! По ријечи својој избави ме.

119:171  Уста ће моја пјевати хвалу, кад ме научиш наредбама својим.

119:172  Језик ће мој казивати ријеч твоју, јер су све заповијести твоје праведне.

119:173  Нека ми буде рука твоја у помоћи; јер ми омиљеше заповијести твоје;

119:174  Жедан сам спасења твојега, Господе, и закон је твој утјеха моја.

119:175  Нека живи душа моја и тебе хвали, и судови твоји нека ми помогу.

119:176  Зађох као овца изгубљена: тражи слугу својега; јер заповијести твојих не заборавих.