SrKDIjekav - Psalms - 107

107:1  Хвалите Господа, јер је добар; јер је довијека милост његова.

107:2  Тако нека реку које је избавио Господ, које је избавио из руке непријатељеве,

107:3  Скупио их из земаља, од истока и запада, од сјевера и мора.

107:4  Луташе по пустињи гдје се не живи, пута граду насељеноме не находише;

107:5  Бјеху гладни и жедни, и душа њихова изнемагаше у њима;

107:6  Али завикаше ка Господу у тузи својој; и избави их из невоље њихове.

107:7  И изведе их на прав пут, који иде у град насељени.

107:8  Нека хвале Господа за милост његову, и за чудеса његова ради синова људских!

107:9  Јер сити душу ташту, и душу гладну пуни добра.

107:10  Сједјеше у тами и у сјену смртном, оковани у тугу и у гвожђе;

107:11  Јер не слушаше ријечи Божијих, и не марише за вољу вишњега.

107:12  Он поништи срце њихово страдањем; спотакоше се, и не бјеше ко да поможе.

107:13  Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове;

107:14  Изведе их из таме и сјена смртнога, и раскиде окове њихове.

107:15  Нека хвале Господа за милост његову, и за чудеса његова ради синова људских!

107:16  Јер разби врата мједена, и пријеворнице гвоздене сломи.

107:17  Безумници страдаше за неваљале путове своје, и за неправде своје.

107:18  Свако се јело гадило души њиховој, и дођоше до врата смртнијех.

107:19  Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове.

107:20  Посла ријеч своју и исцијели их, и избави их из гроба њихова.

107:21  Нека хвале Господа за милост његову, и за чудеса његова ради синова људских!

107:22  И нека принесу жртву за хвалу, и казују дјела његова у пјесмама!

107:23  Који плове по мору на корабљима, и раде на великим водама,

107:24  Они су видјели дјела Господња, и чудеса његова у дубини.

107:25  Каже, и диже се силан вјетар, и устају вали на њему,

107:26  Дижу се до небеса и спуштају до бездана: душа се њихова у невољи разлива;

107:27  Посрћу и љуљају се као пијани; све мудрости њихове нестаје.

107:28  Али завикаше ка Господу у тузи својој, и изведе их из невоље њихове.

107:29  Он обраћа вјетар у тишину, и вали њихови умукну.

107:30  Веселе се кад се стишају, и води их у пристаниште које желе.

107:31  Нека хвале Господа за милост његову, и за чудеса његова ради синова људских!

107:32  Нека га узвишују на сабору народном, на скупштини старјешинској славе га!

107:33  Он претвара ријеке у пустињу, и изворе водене у сухоту,

107:34  Родну земљу у слану пустару за неваљалство онијех који живе на њој.

107:35  Он претвара пустињу у језера, и суху земљу у изворе водене,

107:36  И насељава онамо гладне. Они зидају градове за живљење;

107:37  Сију поља, саде винограде и сабирају љетину.

107:38  Благосиља их и множе се јако, и стоке им не умаљује.

107:39  Прије их бијаше мало, падаху од зла и невоље, што их стизаше.

107:40  Он сипа срамоту на кнезове, и оставља их да лутају по пустињи гдје нема путова.

107:41  Он извлачи убогога из невоље, и племена множи као стадо.

107:42  Добри виде и радују се, а свако неваљалство затискује уста своја.

107:43  Ко је мудар, нека запамти ово, и нека познаду милости Господње.