SrKDIjekav - Isaiah - 41

41:1  Умукните преда мном, острва; и народи нека се поткријепе, нека приступе, и тада нека реку: хајдемо да се судимо.

41:2  Ко је подигао правду с истока? ко је дозвао да иде за њим устопице? ко јој је покорио народе и дао јој власт над царевима и учинио те су као прах мачу њезину и као развијана пљева луку њезину?

41:3  Погна их, прође мирно путем, којим не бјеше ходио ногама својим.

41:4  Ко је урадио и учинио то? и зове нараштаје од искона? Ја, Господ, први и пошљедњи, ја исти.

41:5  Видјеше острва и уплашише се, крајеви земаљски задрхташе, приближише се и дођоше.

41:6  Један другом помагаше, и брату својему говораше: буди храбар.

41:7  Дрводјеља храбраше златара: који клепље храбраше онога који кује на наковњу, говорећи: добро је за спајање. И притврђиваше клинцима да се не помиче.

41:8  Али ти, Израиљу, слуго мој; Јакове, којега изабрах, сјеме Аврама пријатеља мојега;

41:9  Ти, којега узех с крајева земаљских, и између избранијех њезинијех дозвах те, и рекох ти: ти си мој слуга, ја те изабрах, и не одбацих тебе;

41:10  Не бој се, јер сам ја с тобом; не плаши се, јер сам ја Бог твој; укријепићу те и помоћи ћу ти, и подупријећу те десницом правде своје.

41:11  Гле, постидјеће се и посрамиће сви који се љуте на тебе; биће као ништа и изгинуће противници твоји.

41:12  Потражићеш супарнике своје, али их нећеш наћи, биће као ништа, и који војују на те, нестаће их.

41:13  Јер ја Господ Бог твој држим те за десницу, и кажем ти: не бој се, ја ћу ти помагати.

41:14  Не бој се, црвићу Јаковљев, народићу Израиљев, ја ћу ти помагати, говори Господ и избавитељ твој, светац Израиљев.

41:15  Гле, учинићу те да будеш као справа за вршење нова са зупцима: вријећи ћеш горе и сатрћеш их, и брда ћеш обратити у пљеву.

41:16  Вијаћеш их, и вјетар ће их однијети и вихор ће их расути, а ти ћеш се веселити у Господу и хвалићеш се свецем Израиљевијем.

41:17  Сиромахе и убоге, који траже воде а ње нема,којима се језик осушио од жеђи, њих ћу услишити ја Господ, ја Бог Израиљев нећу их оставити.

41:18  Отворићу ријеке на висовима, и изворе усред долина, пустињу ћу обратити у језеро водено, и суху земљу у изворе водене.

41:19  Посадићу у пустињи кедар, ситим, мирту и маслину; посадићу у пустој земљи јелу, бријест и шимшир,

41:20  Да виде и познаду и да промисле и разумију да је то урадила рука Господња, и светац Израиљев да је то створио.

41:21  Изнесите парбу своју, вели Господ, покажите разлоге своје, вели цар Јаковљев.

41:22  Нека дођу и нека нам објаве шта ће бити; објавите нам шта је прво било, да промислимо и познамо шта ће бити иза тога; или кажите нам шта ће бити унапредак.

41:23  Кажите шта ће бити послије, и познаћемо да сте богови; или учините што добро или зло, и дивићемо се и гледати сви.

41:24  Гле, ви нијесте ништа, и дјело ваше није ништа; који вас избира, гад је.

41:25  Подигох једнога са сјевера, и доћи ће; од истока сунчанога призваће име моје, ступаће по главарима као по калу и као што лончар гази блато.

41:26  Ко је објавио од искона, да бисмо знали, или од старина, да бисмо рекли: истина је? Али нема никога да би објавио, нити има кога да напријед казао, нити има кога да би чуо ријечи ваше.

41:27  Ја први Сиону кажем: ето, ето тога. У Јерусалиму ћу дати ко ће јављати добре гласе.

41:28  Јер погледам, али нема никога, нема међу њима ниједнога ко би свјетовао; питам их, али не одговарају ни ријечи.

41:29  Гле, сви су таштина, ништа су дјела њихова; ливени су ликови њихови вјетар и ништавило.