SrKDIjekav - James - 1

1:1  Од Јакова, Бога и Господа Исуса Христа слуге, свима дванаест кољена расијанијем по свијету поздравље.

1:2  Сваку радост имајте, браћо моја, кад падате у различне напасти,

1:3  Знајући да кушање ваше вјере гради трпљење;

1:4  А трпљење нека дјело довршује, да будете савршени и цијели без икаке мане.

1:5  Ако ли коме од вас недостаје премудрости, нека иште у Бога који даје свакоме без разлике и не кори никога, и даће му се;

1:6  Али нека иште с вјером, не сумњајући ништа; јер који се сумња он је као морски валови, које вјетрови подижу и размећу.

1:7  Јер такови човјек нека не мисли да ће примити што од Бога.

1:8  Који двоуми непостојан је у свима путовима својијем.

1:9  А понижени брат нека се хвали висином својом;

1:10  А богати својом понизношћу; јер ће проћи као цвијет травни.

1:11  Јер сунце огрија с врућином, и осуши траву, и цвијет њезин отпаде, и красота лица њезина погибе; тако ће и богати у хођењу својему увенути.

1:12  Благо човјеку који претрпи напаст; јер кад буде кушан примиће вијенац живота, који Бог обрече онима који га љубе.

1:13  Ниједан кад се куша да не говори: Бог ме куша; јер се Бог не може злом искушати, и он не куша никога;

1:14  Него свакога куша његова сласт, која га вуче и мами.

1:15  Тада затрудњевши сласт рађа гријех; а гријех учињен рађа смрт.

1:16  Не варајте се, љубазна браћо моја!

1:17  Сваки добри дар и сваки поклон савршени одозго је, долази од оца свјетлости, у којега нема промијењивања ни мијењања видјела и мрака;

1:18  Јер нас драговољно породи ријечју истине, да будемо новина од његова створења.

1:19  Зато, љубазна браћо моја, нека буде сваки човјек брз чути а спор говорити и спор срдити се.

1:20  Јер срдња човјечија не чини правде Божије.

1:21  Зато одбаците сваку нечистоту и сувишак злобе, и с кротошћу примите усађену ријеч која може спасти душе ваше.

1:22  Будите пак творци ријечи, а не само слушачи, варајући сами себе.

1:23  Јер ако ко слуша ријеч а не твори, он је као човјек који гледа лице тијела својега у огледалу;

1:24  Јер се огледа па отиде, и одмах заборави какав бјеше.

1:25  Али који провиди у савршени закон слободе и остане у њему, и не буде заборавни слушач, него творац дјела, онај ће бити блажен у дјелу својему.

1:26  Ако који од вас мисли да вјерује, и не зауздава језика својега, него вара срце своје, његова је вјера узалуд.

1:27  Јер вјера чиста и без мане пред Богом и оцем јест ова: обилазити сироте и удовице у њиховијем невољама, и држати себе неопогањена од свијета.