SrKDIjekav - Lamentations - 4

4:1  Како потамње злато, промијени се чисто злато? камење је од светиње разметнуто по угловима свијех улица.

4:2  Драги синови Сионски, цијењени као најчистије злато, како се цијене земљани судови, као дјело руку лончаревијех!

4:3  И звијери истичу сисе своје и доје млад своју, а кћи народа мојега поста немилостива као ној у пустињи.

4:4  Језик дјетету које сиса приону за грло од жеђи; дјеца ишту хљеба, а нема никога да им ломи.

4:5  Који јеђаху посластице, гину на улицама; који одрастоше у скерлету, ваљају се по буњишту.

4:6  И кар који допаде кћери народа мојега већи је од пропасти која допаде Содому, који се затр у часу и руке се не забавише око њега.

4:7  Назиреји њезини бјеху чистији од снијега, бјељи од млијека; тијело им бјеше црвеније од драгога камења, глатки као сафир.

4:8  А сада им је лице црње од угља, не познају се на улицама; кожа им се прилијепила за кости, осушила се као дрво.

4:9  Боље би онима који су побијени мачем него онима који мру од глади, који издишу убијени од несташице рода земаљскога.

4:10  Својим рукама жене жалостиве кухаше дјецу своју, она им бише храна у погибли кћери народа мојега.

4:11  Наврши Господ гњев свој, изли жестоки гњев свој, и распали огањ на Сиону, који му прождрије темеље.

4:12  Не би вјеровали цареви земаљски и сви становници по васиљеној да ће непријатељ и противник ући на врата Јерусалимска.

4:13  Али би за гријехе пророка његовијех и за безакоња свештеника његовијех, који прољеваху крв праведничку усред њега.

4:14  Лутаху као слијепци по улицама, каљају се крвљу, које не могаху да се не дотичу хаљинама својим.

4:15  Отступите, нечисти, вичу им, отступите, отступите, не додијевајте се ничега. И одлазе и скитају се; и међу народима се говори: неће се више станити.

4:16  Гњев Господњи расија их, неће више погледати на њих; не поштују свештеника, нијесу жалостиви на старце.

4:17  Већ нам очи ишчиљеше изгледајући помоћ залудну; чекасмо народ који не може избавити.

4:18  Вребају нам кораке, да не можемо ходити по улицама својим, приближи се крај наш, навршише се дани наши, дође крај наш.

4:19  Који нас гонише, бијаху лакши од орлова небеских, по горама нас гонише, у пустињи нам засједаше.

4:20  Дисање ноздара наших, помазаник Господњи, за којега говорасмо: да ћемо живјети под сјеном његовијем међу народима, ухвати се у јаме њихове.

4:21  Радуј се и весели се, кћери Едомска, која живиш у земљи Узу! доћи ће до тебе чаша, опићеш се, и открићеш се.

4:22  Сврши се кар за безакоње твоје, кћери Сионска; неће те више водити у ропство; походиће твоје безакоње, кћери Едомска, откриће гријехе твоје.