SrKDIjekav - Lamentations - 5

5:1  Опомени се, Господе, што нас задеси; погледај и види срамоту нашу.

5:2  Нашљедство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима.

5:3  Постасмо сироте, без оца, матере наше као удовице.

5:4  Своју воду пијемо за новце, своја дрва купујемо.

5:5  На врату нам је јарам, и гоне нас; уморени немамо одмора.

5:6  Пружамо руку к Мисирцима и Асирцима, да се наситимо хљеба.

5:7  Оци наши згријешише, и нема их, а ми носимо безакоња њихова.

5:8  Робови нам господаре, нема никога да избави из руку њиховијех.

5:9  Са страхом за живот свој од мача у пустињи доносимо себи хљеб.

5:10  Кожа нам поцрње као пећ од љуте глади.

5:11  Срамоте жене на Сиону и дјевојке по градовима Јудинијем.

5:12  Кнезове вјешају својим рукама, не поштују лица старачкога.

5:13  Младиће узимају под жрвње, и дјеца падају под дрвима.

5:14  Стараца нема више на вратима, ни младића на пјевању.

5:15  Неста радости срцу нашему, игра наша претвори се у жалост.

5:16  Паде вијенац с главе наше; тешко нама, што згријешисмо!

5:17  С тога је срце наше жалосно, с тога очи наше потамњеше,

5:18  Са горе Сиона, што опустје, и лисице иду по њој.

5:19  Ти, Господе, остајеш довијека, пријесто твој од кољена до кољена.

5:20  Зашто хоћеш да нас заборавиш довијека, да нас оставиш задуго?

5:21  Обрати нас, Господе, к себи, и обратићемо се; понови дане наше како бијаху прије.

5:22  Јер еда ли ћеш нас са свијем одбацити и гњевити се на нас веома?