SrKDIjekav - Lamentations - 3

3:1  Ја сам човјек који видјех муку од прута гњева његова.

3:2  Одведе ме и оправи ме у таму а не на видјело.

3:3  Само се на ме обраћа, обраћа руку своју по вас дан.

3:4  Учини, те ми остарје тијело и кожа, потр кости моје.

3:5  Зазида ме, и опточи ме жучју и муком.

3:6  Посади ме у таму као умрле одавна.

3:7  Огради ме да не изађем, и метну на ме тешке окове.

3:8  Кад вичем и вапијем, одбија молитву моју.

3:9  Загради путове моје тесанијем каменом, и преврати стазе моје.

3:10  Поста ми као медвјед у засједи, као лав у потаји.

3:11  Помете путове моје, и раздрије ме, и уништи ме.

3:12  Натеже лук свој, и метну ме стријели за биљегу.

3:13  Устријели ме у бубреге стријелама из тула својега.

3:14  Постах потсмијех свему народу својему и пјесма њихова по вас дан.

3:15  Насити ме горчином, опоји ме пеленом.

3:16  Поломи ми зубе камењем, ували ме у пепео.

3:17  Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро.

3:18  И рекох: пропаде сила моја и надање моје од Господа.

3:19  Опомени се муке моје и јада мојега, пелена и жучи.

3:20  Душа се моја опомиње без престанка, и поништила се у мени.

3:21  Али ово напомињем срцу својему, те се надам:

3:22  Милост је Господња што не изгибосмо сасвијем, јер милосрђа његова није нестало.

3:23  Понавља се свако јутро; велика је вјера твоја.

3:24  Господ је дио мој, говори душа моја; зато ћу се у њега уздати.

3:25  Добар је Господ онима који га чекају, души, која га тражи.

3:26  Добро је мирно чекати спасење Господње.

3:27  Добро је човјеку носити јарам за младости своје.

3:28  Сам ће сједјети и мучати, јер Бог метну бреме на њ.

3:29  Метнуће уста своја у прах, еда би било надања.

3:30  Подметнуће образ свој ономе који га бије, биће сит срамоте.

3:31  Јер Господ не одбацује за свагда.

3:32  Јер ако и уцвијели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје.

3:33  Јер не мучи из срца својега ни цвијели синова човјечјих.

3:34  Кад газе ногама све сужње на земљи,

3:35  Кад изврћу правицу човјеку пред вишњим,

3:36  Кад чине криво човјеку у парници његовој, не види ли Господ?

3:37  Ко је рекао што и збило се, а Господ да није заповједио?

3:38  Не долазе ли и зла и добра из уста вишњега?

3:39  Зашто се тужи човјек жив, човјек на кар за гријехе своје?

3:40  Претражимо и разгледајмо путе своје, и повратимо се ка Господу.

3:41  Подигнимо срце своје и руке к Богу на небесима.

3:42  Згријешисмо и непокорни бисмо; ти не прашташ.

3:43  Обастро си се гњевом, и гониш нас, убијаш и не жалиш.

3:44  Обастро си се облаком да не продре молитва.

3:45  Начинио си од нас сметлиште и одмет усред тијех народа.

3:46  Разваљују уста своја на нас сви непријатељи наши.

3:47  Страх и јама задеси нас, пустошење и затирање.

3:48  Потоци теку из очију мојих ради погибли кћери народа мојега.

3:49  Очи моје лију сузе без престанка, јер нема одмора,

3:50  Докле Господ не погледа и не види с неба.

3:51  Око моје мучи ми душу ради свијех кћери града мојега.

3:52  Тјерају ме једнако као птицу непријатељи моји ни за што.

3:53  Свалише у јаму живот мој и набацаше камење на ме.

3:54  Дође ми вода сврх главе; рекох: погибох!

3:55  Призивах име твоје, Господе, из јаме најдубље.

3:56  Ти чу глас мој; не затискуј уха својега од уздисања мојега, од вике моје.

3:57  Приступао си кад те призивах, и говорио си: не бој се.

3:58  Расправљао си, Господе, парбу душе моје, и избављао си живот мој.

3:59  Видиш, Господе, неправду која ми се чини; расправи парбу моју.

3:60  Видиш сву освету њихову, све што ми мисле.

3:61  Чујеш руг њихов, Господе, све што ми мисле,

3:62  Што говоре они који устају на ме и што намишљају против мене по вас дан.

3:63  Види, кад сједају и кад устају, ја сам им пјесма.

3:64  Плати им, Господе, по дјелима руку њиховијех.

3:65  Подај им упорно срце, проклетство своје.

3:66  Гони их гњевом, и истријеби их испод небеса Господњих.