SrKDEkavski - Lamentations - 5

5:1  Опомени се, Господе, шта нас задеси; погледај и види срамоту нашу.

5:2  Наследство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима.

5:3  Постасмо сироте, без оца, матере наше као удовице.

5:4  Своју воду пијемо за новце, своја дрва купујемо.

5:5  На врату нам је јарам, и гоне нас; уморени немамо одмора.

5:6  Пружамо руку к Мисирцима и Асирцима, да се наситимо хлеба.

5:7  Оци наши згрешише, и нема их, а ми носимо безакоња њихова.

5:8  Робови нам господаре, нема никога да избави из руку њихових.

5:9  Са страхом за живот свој од мача у пустињи доносимо себи хлеб.

5:10  Кожа нам поцрне као пећ од љуте глади.

5:11  Срамоте жене на Сиону и девојке по градовима Јудиним.

5:12  Кнезове вешају својим рукама, не поштују лице старачко.

5:13  Младиће узимају под жрвње, и деца падају под дрвима.

5:14  Стараца нема више на вратима, ни младића на певању.

5:15  Неста радости срцу нашем, игра наша претвори се у жалост.

5:16  Паде венац с главе наше; тешко нама, што згрешисмо!

5:17  Стога је срце наше жалосно, стога очи наше потамнеше,

5:18  Са горе Сиона, што опусте, и лисице иду по њој.

5:19  Ти, Господе, остајеш довека, престо Твој од колена до колена.

5:20  Зашто хоћеш да нас заборавиш довека, да нас оставиш задуго?

5:21  Обрати нас, Господе, к себи, и обратићемо се; понови дане наше како беху пре.

5:22  Јер еда ли ћеш нас сасвим одбацити и гневити се на нас веома?