SrKDEkavski - Hebrews - 12

12:1  Зато, дакле, и ми имајући око себе толику гомилу сведока, да одбацимо свако бреме и грех који је за нас прионуо, и с трпљењем да трчимо у битку која нам је одређена,

12:2  Гледајући на Начелника вере и Свршитеља Исуса, који место одређене себи радости претрпе крст, не марећи за срамоту, и седе с десне стране престола Божијег.

12:3  Помислите, дакле, на Оног који је такво противљење против себе од грешника поднео, да не ослабе душе ваше и да вам не дотужи.

12:4  Јер још до крви не дођосте борећи се против греха,

12:5  И заборависте утеху коју вам говори, као синовима: Сине мој! Не пуштај у немар карања Господња, нити губи воље кад те Он покара;

12:6  Јер кога љуби Господ оног и кара; а бије сваког сина ког прима.

12:7  Ако трпите карање, као синовима показује вам се Бог: јер који је син ког отац не кара?

12:8  Ако ли сте без карања, у коме сви део добише, дакле сте копилад, а не синови.

12:9  Ако су нам дакле телесни очеви наши карачи, и бојимо их се, како да не слушамо Оца духова, да живимо?

12:10  Јер они за мало дана, како им угодно беше, караху нас; а Овај на корист, да добијемо део од Његове светиње.

12:11  Јер свако карање кад бива не чини се да је радост, него жалост; али после даће миран род правде онима који су научени њиме.

12:12  Зато ослабљене руке и ослабљена колена исправите,

12:13  И стазе поравните ногама својим, да не сврне шта је хромо, него још да се исцели.

12:14  Мир имајте и светињу са свима; без овог нико неће видети Господа.

12:15  Гледајте да ко не остане без благодати Божије: да не узрасте какав корен горчине, и не учини пакост, и тим да се многи не опогане.

12:16  Да не буде ко курвар или опогањен, као Исав, који је за једно јело дао првородство своје.

12:17  Јер знате да је и потом, кад хтеде да прими благослов, одбачен; јер покајање не нађе места, ако га и са сузама тражаше.

12:18  Јер не приступисте ка гори која се може опипати, и огњу разгорелом, облаку, и помрчини и олуји,

12:19  И трубном гласу, и гласу речи, ког се одрекоше они који чуше, да не чују више речи;

12:20  Јер не могаху да поднесу оно што се заповедаше: Ако се и звер дотакне до горе, биће камењем убијена.

12:21  И тако страшно беше оно што се виде да Мојсије рече: Уплашио сам се и дрхћем.

12:22  Него приступисте к Сионској гори, и ка граду Бога Живога, Јерусалиму небеском, и многим хиљадама анђела,

12:23  К сабору и цркви првородних који су написани на небесима, и Богу, судији свих, и духовима савршених праведника,

12:24  И к Исусу, Посреднику завета новог, и крви кропљења, која боље говори неголи Авељева.

12:25  Али гледајте да се не одрекнете Оног који говори; јер кад они не утекоше који се одрекоше оног који пророковаше на земљи, а камоли ми који се одричемо небеског,

12:26  Ког глас потресе онда земљу, а сад обећа говорећи; још једном ја ћу потрести не само земљу него и небо.

12:27  А што вели: још једном, показује да ће се укинути оно што се помиче, као створено, да остане оно што се не помиче.

12:28  Зато, примајући царство непоколебано, да имамо благодат којом служимо за угодност Богу, с поштовањем и са страхом.

12:29  Јер је Бог наш огањ који спаљује.