SrKDIjekav - Acts - 21

21:1  И кад би те се одвезосмо отргнувши се од њих, идући право дођосмо у Ко, и други дан у Род и оданде у Патару.

21:2  И нашавши лађу која полази у Финикију, уђосмо и одвезосмо се.

21:3  А кад нам се указа Кипар, остависмо га налијево, и пловљасмо у Сирију, и стадосмо у Тиру; јер ондје ваљаше да се истовари лађа.

21:4  И нашавши ученике остасмо ондје седам дана: они Павлу говораху Духом да не иде горе у Јерусалим.

21:5  А кад би те ми дане навршисмо, изишавши иђасмо, и праћаху нас сви са женама и дјецом до иза града, и клекнувши на бријегу помолисмо се Богу.

21:6  И опростивши се један с другијем уђосмо у лађу; а они се вратише својијем кућама.

21:7  А ми почевши пловљење од Тира, дођосмо у Птолемаиду; и поздравивши се с браћом остасмо код њих један дан.

21:8  А сјутрадан пошавши Павле и који бијасмо с њим дођосмо у Ћесарију; и ушавши у кућу Филипа јеванђелиста, који бјеше један од седам ђакона, остасмо у њега.

21:9  И овај имаше четири кћери дјевојке које прорицаху.

21:10  Стојећи ми пак ондје много дана, дође одозго из Јудеје један пророк, по имену Агав;

21:11  И дошавши к нама узе појас Павлов и свезавши своје руке и ноге рече: тако вели Дух свети: човјека којега је овај појас, овако ће га свезати у Јерусалиму Јевреји, и предаће га у руке незнабожаца.

21:12  И кад чусмо ово, молисмо и ми и ондашњи да не иде горе у Јерусалим.

21:13  А Павле одговори и рече: шта чините те плачете и цијепате ми срце? Јер ја не само свезан бити хоћу, него и умријети у Јерусалиму готов сам за име Господа Исуса.

21:14  А кад га не могасмо одвратити, умукосмо рекавши: воља Божија нека буде.

21:15  А послије овијех дана спремивши се изиђосмо у Јерусалим.

21:16  А дођоше с нама и неки ученици из Ћесарије водећи са собом некога Мнасона из Кипра, старога ученика, у којега бисмо ми стајали.

21:17  И кад дођосмо у Јерусалим, примише нас браћа љубазно.

21:18  А сјутрадан отиде Павле с нама к Јакову, и дођоше све старјешине.

21:19  И поздравивши се с њима казиваше све редом шта учини Бог у незнабошцима његовом службом.

21:20  А они чувши хваљаху Бога и рекоше му: видиш ли, брате! колико је хиљада Јевреја који вјероваше, и сви теже на стари закон.

21:21  А дознали су за тебе да учиш отпадању од закона Мојсијева све Јевреје који живе међу незнабошцима, казујући да им не треба обрезивати дјеце своје, нити држати обичаја отачкијех.

21:22  Шта ћемо дакле сад? народ ће се сабрати јамачно; јер ће чути да си дошао.

21:23  Ово дакле учини што ти речемо: у нас имају четири човјека који су се завјетовали Богу;

21:24  Ове узми и очисти се с њима, и потроши на њих нека остригу главе своје, и сви ће дознати да оно што су чули за тебе ништа није, него да и сам држиш закон и живиш по њему.

21:25  А за незнабошце који вјероваше ми посласмо пресудивши да они таково ништа не држе осим да се чувају од прилога идолскијех, и од крви, и од удављенога, и од курварства.

21:26  Тада Павле узе оне људе, и сјутрадан очистивши се с њима, уђе у цркву, и показа како извршује дане очишћења докле се не принесе жртва за свакога њих.

21:27  А кад шћаше да се наврши седам дана, видјевши га у цркви они Јевреји што бијаху из Азије, побунише сав народ, и метнуше руке на њ.

21:28  Вичући: помагајте, људи Израиљци! ово је човјек који против народа и закона и против овога мјеста учи све свуда; па још и Грке уведе у цркву и опогани свето мјесто ово.

21:29  Јер бијаху видјели с њим у граду Трофима из Ефеса, којега мишљаху да је увео Павле у цркву.

21:30  И сав се град подиже, и навали народ са свију страна, и ухвативши Павла вуцијаху га напоље из цркве; и одмах се затворише врата.

21:31  А кад шћаху да га убију, дође глас горе к војводи од чете да се побуни сав Јерусалим.

21:32  А он одмах узевши војнике и капетане дотрча на њих. А они видјевши војводу и војнике престаше бити Павла.

21:33  А војвода приступивши узе га, и заповједи да га метну у двоје вериге, и питаше ко је и шта је учинио.

21:34  А један викаше једно, а други друго по народу. А кад не може од буне ништа да разумије управо, заповједи да га одведу у око.

21:35  А кад би на басамацима, мораше га војници носити силе ради народа.

21:36  Јер за њим приста мноштво народа који викаху: погуби га.

21:37  А кад шћаше Павле да уђе у око, рече војводи: је ли ми слободно говорити што теби? А он рече: зар умијеш Грчки?

21:38  Нијеси ли ти Мисирац који прије овијех дана подбуни и изведе у пустињу четири хиљаде хајдука?

21:39  А Павле рече: ја сам човјек Јеврејин из Тарса, грађанин познатога града у Киликији; него те молим допусти ми да говорим к народу.

21:40  А кад му допусти, стаде Павле на басамацима и махну руком на народ; и кад поста велика тишина проговори Јеврејским језиком говорећи: