SrKDIjekav - Acts - 5

5:1  А један човјек, по имену Ананија, са женом својом Сапфиром продаде њиву,

5:2  И сакри од новаца са знањем и жене своје, и донесавши један дијел метну апостолима пред ноге.

5:3  А петар рече: Ананија! зашто напуни сотона срце твоје да слажеш Духу светоме и сакријеш од новаца што узе за њиву?

5:4  Кад је била у тебе не бјеше ли твоја? И кад је продаде не бјеше ли у твојој власти? Зашто си дакле такову ствар метнуо у срце своје? Људима нијеси слагао него Богу.

5:5  А кад чу Ананија ријечи ове паде и издахну; и уђе велики страх у све који слушаху ово.

5:6  А момци ушавши узеше га и изнесоше те закопаше.

5:7  А кад прође око три сахата, уђе и жена његова не знајући шта је било.

5:8  А Петар јој одговори: кажи ми јесте ли за толико дали њиву? А она рече: да, за толико.

5:9  А Петар јој рече: зашто се договористе да искушате Духа Господњега? Гле, ноге онијех који твога мужа закопаше пред вратима су, и изнијеће те.

5:10  И одмах падну пред ногама његовијем и издахну. А момци ушавши нађоше је мртву и изнесоше је и закопаше код мужа њезина.

5:11  И уђе велики страх у сву цркву и у све који чуше ово.

5:12  А рукама апостолскима учинише се многи знаци и чудеса међу људима; и бијаху сви једнодушно у тријему Соломунову.

5:13  А од осталијех нико не смијаше приступити њима; него их хваљаше народ.

5:14  А све више пристајаху они који вјероваху Господа, мноштво људи и жена,

5:15  Тако да и по улицама изношаху болеснике и метаху на постељама и на носилима, да би кад прође Петар барем сјенка његова осјенила кога од њих.

5:16  А долажаху многи и из околнијех градова у Јерусалим, и доношаху болеснике и које мучаху нечисти духови; и сви оздрављаху.

5:17  Али устаде поглавар свештенички и сви који бијаху с њим, од јереси садукејске, и напунише се зависти,

5:18  И дигоше руке своје на апостоле, и метнуше их у општи затвор.

5:19  А анђео Господњи отвори ноћу врата тамничка, и изведавши их рече:

5:20  Идите и станите у цркви те говорите народу све ријечи овога живота.

5:21  А кад они чуше, уђоше ујутру у цркву, и учаху. А кад дође поглавар свештенички и који бијаху с њим, сазваше сабор и све старјешине од синова Израиљевијех, и послаше у тамницу да их доведу.

5:22  А кад слуге отидоше, не нађоше их у тамници; онда се вратише и јавише им

5:23  Говорећи: тамницу нађосмо закључану са сваком тврђом и чуваре гдје стоје пред вратима; али кад отворисмо, унутра ниједнога не нађосмо.

5:24  А кад чуше ове ријечи поглавар свештенички и војвода црквени и остали главари свештенички, не могаху им се начудити шта би то сад било.

5:25  А неко дође и јави им говорећи: ено они људи што их бацисте у тамницу, стоје у цркви и уче народ.

5:26  Тада отиде војвода с момцима и доведе их не на силу: јер се бојаху народа да их не побије камењем.

5:27  А кад их доведоше, поставише их пред сабор, и запита их поглавар свештенички говорећи:

5:28  Не запријетисмо ли вам оштро да не учите у ово име? и гле, напунисте Јерусалим својом науком, и хоћете да баците на нас крв овога човјека.

5:29  А Петар и апостоли одговарајућу рекоше: већма се треба Богу покоравати неголи људима.

5:30  Бог отаца нашијех подиже Исуса, којега ви убисте објесивши на дрво.

5:31  Овога Бог десницом својом узвиси за поглавара и спаса, да да Израиљу покајање и опроштење гријеха.

5:32  И ми смо његови свједоци овијех ријечи и Дух Свети којега Бог даде онима који се њему покоравају.

5:33  А кад они чуше врло се расрдише, и мишљаху да их побију.

5:34  Али онда устаде у скупштини један фарисеј по имену Гамалиило, законик, поштован од свега народа, и заповједи да апостоли мало изиђу напоље,

5:35  Па рече њима: људи Израиљци! гледајте добро за ове људе шта ћете чинити;

5:36  Јер прије овијех дана уста Тевда, говорећи да је он нешто, за којијем пристаде људи на број око четири стотине; он би убијен, и сви који га слушаху разиђоше се и пропадоше.

5:37  Потом уста Јуда Галилејац, у дане пријеписа, и одвуче доста људи за собом; и он погибе, и сви који га слушаху разасуше се.

5:38  И сад вам кажем: прођите се овијех људи и оставите их; јер ако буде од људи овај савјет или ово дјело, поквариће се.

5:39  Ако ли је од Бога, не можете га покварити, да се како не нађете као богоборци.

5:40  Онда га послушаше, и дозвавши апостоле избише их, и запријетише им да не говоре у име Исусово, и отпустише их.

5:41  А они онда отидоше од сабора радујући се што се удостојише примити срамоту за име Господа Исуса.

5:42  А сваки дан у цркви и по кућама не престајаху учити и проповиједати јеванђеље о Исусу Христу.