SrKDIjekav - Acts - 26

26:1  А Агрипа рече Павлу: допушта ти се да говориш сам за се. Онда Павле пруживши руку одговараше:

26:2  За срећу своју држим, царе Агрипа! што се данас пред тобом одговарам за све што ме потворају Јевреји,

26:3  А највише што знам да ти познајеш све Јеврејске обичаје и препирања. Зато те молим да ме послушаш милостиво.

26:4  Моје дакле живљење од младости, које је испрва било међу народом мојијем у Јерусалиму, знаду сви Јевреји.

26:5  Како ме знаду испрва, ако хоће посвједочити, да по познатој јереси наше вјере живљех фарисејски.

26:6  И сад стојим пред судом за надање обећања које Бог обрече оцевима нашијем,

26:7  Коме се сви дванаест кољена нашијех једнако дан и ноћ служећи надају да ће доћи. За ово надање оптужен сам, царе Агрипа, од Јевреја.

26:8  Шта? зар ви мислите да се не може вјеровати да Бог мртве подиже?

26:9  Тако и ја мишљах да ми ваља многа зла чинити против имена Исуса Назарећанина,

26:10  Као што и учиних у Јерусалиму; и многе од светијех ја затворах у тамнице, примивши власт од главара свештеничкијех; и кад их убијаху, пристајах на суд.

26:11  И по свијем зборницама мучећи их често, нагоњах да хуле на Исуса; и одвише мрзећи на њих гоњах их тја и до туђијех градова.

26:12  За које идући у Дамаск с влашћу и заповијешћу од главара свештеничкијех,

26:13  У подне, царе, видјех на путу с неба свјетлост већу од сијања сунчанога, која обасја мене и оне што иђаху са мном.

26:14  А кад ми сви падосмо на земљу, чух глас гдје говори мени и казује Јеврејскијем језиком: Савле! Савле! зашто ме гониш? Тешко ти је противу бодила праћати се.

26:15  А ја рекох: ко си ти, Господе? А он рече: ја сам Исус, којега ти гониш;

26:16  Него устани и стани на ноге своје; јер ти се за то јавих да те учиним слугом и свједоком овоме што си видио и што ћу ти показати,

26:17  Избављајући те од народа Јеврејскога и од незнабожаца, којима ћу те послати,

26:18  Да им отвориш очи да се обрате од таме к видјелу и од области сотонине к Богу, да приме опроштење гријеха и достојање међу освећенима вјером мојом.

26:19  Зато, царе Агрипа! не бих непокоран небеској утвари;

26:20  Него најприје онима који су у Дамаску и у Јерусалиму, потом и по свој земљи Јеврејској, и незнабошцима проповиједах да се покају, и да се обрате к Богу чинећи дјела достојна покајања.

26:21  Зато ме Јевреји ухватише у цркви и шћаху да ме раскину.

26:22  Али добивши помоћ Божију стојим до самога овог дана, и свједочим и малом и великом, не казујући ништа осим што пророци казаше да ће бити, и Мојсије:

26:23  Да ће Христос пострадати, и да ће бити први из васкрсенија мртвијех и проповиједати видјело народу Јеврејскоме и незнабошцима.

26:24  А кад он ово одговараше, рече Фист великијем гласом: зар лудујеш, Павле? Многе те књиге изводе из памети.

26:25  А он рече: не лудујем, честити Фисте, него ријечи истине и разума казујем.

26:26  Јер за ово зна цар, којему и говорим слободно; јер не вјерујем да му је што од овога непознато; јер ово није било у углу.

26:27  Вјерујеш ли, царе Агрипа, пророцима? Знам да вјерујеш.

26:28  А Агрипа рече Павлу: још мало па ћеш ме наговорити да будем хришћанин.

26:29  А Павле рече: молио бих Бога и за мало и за много да би не само ти него и сви који ме слушају данас били такови као и ја што сам, осим окова овијех.

26:30  И кад он ово рече, уста цар и судија и Верникија, и који сјеђаху с њима,

26:31  И отишавши разговараху се међу собом говорећи: овај човјек није учинио ништа што заслужује смрт или окове.

26:32  А Агрипа рече Фисту: овај човјек могаше бити пуштен да не рече да хоће к ћесару. И тако судија намисли да га пошље к ћесару.