SrKDEkavski - Exodus - 16

16:1  Од Елима се подигоше, и сав збор синова Израиљевих дође у пустињу Син, која је између Елима и Синаја, петнаестог дана другог месеца пошто изиђоше из земље мисирске.

16:2  И стаде викати сав збор синова Израиљевих на Мојсија и на Арона у пустињи,

16:3  И рекоше им синови Израиљеви: Камо да смо помрли од руке Господње у земљи мисирској, кад седасмо код лонаца с месом и јеђасмо хлеба изобила! Јер нас изведосте у ову пустињу да поморите сав овај збор глађу.

16:4  А Господ рече Мојсију: Ево учинићу да вам дажди из неба хлеб, а народ нека излази и купи сваки дан колико треба на дан, да га окушам хоће ли ходити по мом закону или неће.

16:5  А шестог дана нека зготове шта донесу, а нека буде двојином онолико колико накупе сваки дан.

16:6  И рече Мојсије и Арон свим синовима Израиљевим: Довече ћете познати да вас је Господ извео из земље мисирске;

16:7  А сутра ћете видети славу Господњу; јер је чуо вику вашу на Господа. Јер шта смо ми да вичете на нас?

16:8  И рече Мојсије: Довече ће вам дати Господ меса да једете а ујутру хлеба да се наситите; јер је чуо Господ вику вашу, којом вичете на Њ. Јер шта смо ми? Није на нас ваша вика него на Господа.

16:9  И рече Мојсије Арону: Кажи свему збору синова Израиљевих: Приступите пред Господа, јер је чуо вику вашу.

16:10  И кад рече Арон свему збору синова Израиљевих, погледаше у пустињу, и гле, слава Господња показа се у облаку.

16:11  И Господ рече Мојсију говорећи:

16:12  Чуо сам вику синова Израиљевих. Кажи им и реци: Довече ћете јести меса, а сутра ћете се наситити хлеба, и познаћете да сам ја Господ Бог ваш.

16:13  И увече долетеше препелице и прекрилише логор, а ујутру паде роса око логора;

16:14  А кад се диже роса, а то по пустињи нешто ситно округло, ситно као слана по земљи.

16:15  И кад виде синови Израиљеви, говораху један другом: Шта је ово? Јер не знаху шта беше. А Мојсије им рече: То је хлеб што вам даде Господ да једете.

16:16  То је за шта заповеди Господ: купите га сваки дан колико коме треба за јело, по гомор на главу, по броју душа ваших, сваки нека узме за оне који су му у шатору.

16:17  И учинише тако синови Израиљеви; и накупише који више који мање.

16:18  Па мерише на гомор, и не дође више оном који накупи много, нити мање оном који накупи мало, него сваки накупи колико му је требало да једе.

16:19  И рече им Мојсије: Нико да не оставља од тога за сутра.

16:20  Али не послушаше Мојсија, него неки оставише од тога за сутра, те се уцрва и усмрде. И расрди се Мојсије на њих.

16:21  Тако га купљаху свако јутро, сваки колико му требаше за јело; а кад сунце огреваше, тада се растапаше.

16:22  А у шести дан накупише хлеба двојином, по два гомора на сваког; и дођоше све старешине од збора, и јавише Мојсију.

16:23  А он им рече: Ово каза Господ: Сутра је субота, одмор свет Господу; шта ћете пећи, пеците, и шта ћете кувати, кувајте данас; а шта претече, оставите и чувајте за сутра.

16:24  И оставише за сутра, као што заповеди Мојсије, и не усмрде се нити беше црва у њему.

16:25  И рече Мојсије: Једите то данас, јер је данас субота Господња, данас нећете наћи у пољу.

16:26  Шест ћете дана купити, а седми је дан субота, тада га неће бити.

16:27  И у седми дан изиђоше неки од народа да купе, али не нађоше.

16:28  А Господ рече Мојсију: Докле ћете се противити заповестима мојим и законима мојим?

16:29  Видите, Господ вам је дао суботу, зато вам даје шестог дана хлеба на два дана. Стојте сваки на свом месту, и нека не одлази нико са свог места у седми дан.

16:30  И почину народ у седми дан.

16:31  И дом Израиљев прозва тај хлеб мана; а беше као семе коријандрово, бео, и на језику као медени колачи.

16:32  И рече Мојсије: Ово је заповедио Господ: напуни гомор тога, нека се чува од колена до колена вашег, да виде хлеб, којим сам вас хранио у пустињи кад вас изведох из земље мисирске.

16:33  И рече Мојсије Арону: Узми крчаг и наспи пун гомор мане, и метни пред Господа да се чува од колена до колена вашег.

16:34  И остави га Арон пред сведочанством да се чува, као што заповеди Господ Мојсију.

16:35  А синови Израиљеви једоше ману четрдесет година док не дођоше у земљу у којој ће живети; једоше ману док не дођоше на међу земље хананске.

16:36  А гомор је десетина ефе.