HEBREWS
Chapter 7
Hebr | SrKDEkav | 7:1 | Јер овај Мелхиседек беше цар салимски, свештеник Бога Највишег, који срете Авраама кад се враћаше с боја царева, и благослови га; | |
Hebr | SrKDEkav | 7:2 | Коме и Авраам даде десетак од свега. Прво дакле значи цар правде, потом и цар салимски, то јест цар мира: | |
Hebr | SrKDEkav | 7:3 | Без оца, без матере, без рода, не имајући ни почетка данима, ни свршетка животу, а испоређен са сином Божијим, и остаје свештеник довека. | |
Hebr | SrKDEkav | 7:5 | Истина, и они од синова Левијевих који примише свештенство, имају заповест да узимају по закону десетак од народа, то јест од браће своје, ако су и изишли из бедара Аврамових. | |
Hebr | SrKDEkav | 7:6 | Али онај који се не броји од њиховог рода, узе десетак од Авраама, и благослови оног који има обећање. | |
Hebr | SrKDEkav | 7:8 | И тако овде узимају десетак људи који умиру, а онамо Онај за ког се посведочи да живи. | |
Hebr | SrKDEkav | 7:11 | Ако је, дакле, савршенство постало кроз левитско свештенство (јер је народ под њим закон примио), каква је још потреба била говорити да ће други свештеник постати по реду Мелхиседековом, а не по реду Ароновом? | |
Hebr | SrKDEkav | 7:13 | Јер за кога се ово говори Он је од другог колена, од ког нико не приступи к олтару. | |
Hebr | SrKDEkav | 7:14 | Јер је познато да Господ наш од колена Јудина изађе, за које колено Мојсије не говори ништа о свештенству. | |
Hebr | SrKDEkav | 7:19 | Јер закон није ништа савршио; а постави бољу наду, кроз коју се приближујемо к Богу. | |
Hebr | SrKDEkav | 7:21 | Јер они без заклетве посташе свештеници; а Овај са заклетвом кроз Оног који Му говори: Закле се Господ и неће се раскајати: Ти си свештеник вавек по реду Мелхиседековом. | |
Hebr | SrKDEkav | 7:25 | Зато и може вавек спасти оне који кроза Њ долазе к Богу, кад свагда живи да се може молити за њих. | |
Hebr | SrKDEkav | 7:26 | Јер такав нама требаше поглавар свештенички: свет, безазлен, чист, одвојен од грешника, и који је био више небеса; | |
Hebr | SrKDEkav | 7:27 | Коме није потребно сваки дан, као свештеницима, најпре за своје грехе жртве приносити, а потом за народне, јер Он ово учини једном, кад себе принесе. | |