CroSaric - Tobit - 5

5:1  Tobija odgovori ocu: "Oče moj, učinit ću sve što si mi naredio.

5:2  Samo, kako ću preuzeti novac kad ne znam onoga u koga je pohranjen."

5:3  Onda mu otac dade zadužnicu i reče: "Potraži čovjeka koji će ići s tobom, a ja ću ga nagraditi. Idi, dakle, i podigni novac."

5:4  Tobija ode da potraži takva čovjeka i nađe Rafaela. Tobija nije znao da je to anđeo Božji.

5:5  I upita ga: "Bi li htio sa mnom u Rages Medijski? Znaš li put onamo?"

5:6  Anđeo mu odvrati: "Bih. Poći ću s tobom. Znam put, bijah već gost našega brata Gabaela."

5:7  Tobija mu reče: "Počekaj da javim ocu."

5:8  Anđeo mu kaza: "Idi i ne zadržavaj se."

5:9  Onda Tobija ode ocu te mu reče: "Evo, našao sam onoga koji će ići sa mnom." A otac će mu: "Dovedi ga meni da čujem kojemu plemenu pripada i je li pouzdan da ti bude pratilac."

5:10  Tobija ga zovnu, pa kad on uđe, zagrliše se.

5:11  Onda ga Tobit upita: "Brate, kojemu rodu i kojoj obitelji pripadaš? Kaži mi!"

5:12  On mu odgovori: "Tražiš li rod i obitelj ili nekoga koji će za nagradu pratiti tvoga sina?" Tobit će mu na to: "Brate, hoću da znam koji su ti preci i kako se zoveš."

5:13  A on će: "Ja sam Azarja, sin Ananije, najstarijeg od tvoje braće."

5:14  Tobit mu kaza: "Dobro mi došao! I ne ljuti se na me zato što sam htio doznati za tvoj rod i za tvoje ime. Ti si dakle moj brat iz ugledna i plemenita roda. Poznavao sam dobro i Ananiju i Jatana, sinove velikog Semeja, kad smo išli zajedno u Jeruzalem da se poklonimo i prikažemo prvine i desetine plodina. Oni nisu nikada zašli na stranputicu. Braća su ti ljudi valjani. Pripadaš plemenitu rodu.

5:15  Ali mi kaži kakvu ću ti nagradu dati: jednu drahmu na dan i sve što je potrebno tebi i mome sinu.

5:16  I još ću ti dodati nešto povrh plaće kad se vratite živi i zdravi."

5:17  Dogovoriše se tako. A onda kaza Tobiji: "Spremi se i sretan vam put obojici!" Sin spremi sve za put. I reče mu njegov otac: "Idi s ovim čovjekom, a Bog koji na nebu stoluje udijelio vam sretno putovanje i anđeo njegov pratio vas!"

5:18  Ali Ana, majka Tobijina, zaplaka i ukori Tobita: "Zašto si dopustio da nam sin ode? Nije li on štap naših ruku kad ulazi i izlazi pred nama?

5:19  Ne bilo toga novca, smeće je prema našem sinu.

5:20  Ta ovo što nas je Bog ostavio u životu - dosta nam je."

5:21  Tobit joj odgovori: "Ne govori tako, sestro. Vratit će se on živ i zdrav i tvoje će ga oči opet ugledati.

5:22  Ta prati ga dobar anđeo i njegovo će putovanje biti sretno, vratit će se živ i zdrav."

5:23  Onda ona prestade plakati.