GENESIS
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
Chapter 37
Gene | SrKDEkav | 37:2 | Ово су догађаји Јаковљеви. Јосиф кад беше момак од седамнаест година, пасаше стоку с браћом својом, коју родише Вала и Зелфа жене оца његовог; и доношаше Јосиф зле гласове о њима оцу свом. | |
Gene | SrKDEkav | 37:3 | А Израиљ љубљаше Јосифа највећма измећу свих синова својих, јер му се родио под старост; и начини му шарену хаљину. | |
Gene | SrKDEkav | 37:4 | А браћа видећи где га отац љуби највећма између све браће његове, стадоше мрзети на њ тако да му не могаху лепу реч проговорити. | |
Gene | SrKDEkav | 37:7 | Везасмо снопље у пољу, па мој сноп уста и исправи се, а ваши снопови иђаху унаоколо и клањаху се снопу мом. | |
Gene | SrKDEkav | 37:8 | Тада му браћа рекоше: Да нећеш још бити цар над нама и заповедати нам? Стога још већма стадоше мрзети на њ ради снова његових и ради речи његових. | |
Gene | SrKDEkav | 37:9 | После опет усни други сан, и приповеди браћи својој говорећи: Усних опет сан, а то се сунце и месец и једанаест звезда клањаху мени. | |
Gene | SrKDEkav | 37:10 | А приповеди и оцу свом и браћи својој; али га отац прекори и рече му: Какав је то сан што си снио? Еда ли ћемо доћи ја и мати твоја и браћа твоја да се клањамо теби до земље? | |
Gene | SrKDEkav | 37:13 | Рече Израиљ Јосифу: Не пасу ли браћа твоја стоку код Сихема? Хајде да те пошаљем к њима. А он рече: Ево ме. | |
Gene | SrKDEkav | 37:14 | А он му рече: Иди, види како су браћа твоја и како је стока, па дођи да ми јавиш. И оправи га из долине хевронске, и он отиде пут Сихема. | |
Gene | SrKDEkav | 37:17 | А човек рече: Отишли су одавде, јер чух где рекоше: Хајдемо у Дотаим. И отиде Јосиф за браћом својом, и нађе их у Дотаиму. | |
Gene | SrKDEkav | 37:18 | А они га угледаше из далека; и док још не дође близу њих, стадоше се договарати да га убију, | |
Gene | SrKDEkav | 37:20 | Хајде сада да га убијемо и да га бацимо у коју од ових јама, па ћемо казати: Љута га је зверка изјела. Онда ћемо видети шта ће бити од његових снова. | |
Gene | SrKDEkav | 37:22 | И још им рече Рувим: Немојте крв проливати; баците га у ову јаму у пустињи, а не дижите руке на њ. А он га хтеде избавити из руку њихових и одвести к оцу. | |
Gene | SrKDEkav | 37:23 | И кад Јосиф дође к браћи својој, свукоше с њега хаљину његову, хаљину шарену, коју имаше на себи. | |
Gene | SrKDEkav | 37:25 | После седоше да једу. И подигавши очи угледаше, а то гомила Исмаиљаца иђаше од Галада с камилама натовареним мирисавог корења и тамјана и смирне, те ношаху у Мисир. | |
Gene | SrKDEkav | 37:26 | И рече Јуда браћи својој: Каква ће бити корист што ћемо убити брата свог и затајити крв његову? | |
Gene | SrKDEkav | 37:27 | Хајде да га продамо овим Исмаиљцима па да не дижемо руке своје на њ, јер нам је брат, наше је тело. И послушаше га браћа његова. | |
Gene | SrKDEkav | 37:28 | Па кад трговци мадијански беху поред њих, они извукоше и извадише Јосифа из јаме, и продадоше Јосифа Исмаиљцима за двадесет сребрника; и они одведоше Јосифа у Мисир. | |
Gene | SrKDEkav | 37:32 | Па онда послаше шарену хаљину оцу његовом поручивши: Нађосмо ову хаљину, види је ли хаљина сина твог или није. | |
Gene | SrKDEkav | 37:33 | А он је позна и рече: Сина је мог хаљина; љута га је зверка изјела; Јосиф је доиста раскинут. | |
Gene | SrKDEkav | 37:34 | И раздре Јаков хаљине своје, и веза кострет око себе, и тужаше за сином својим дуго времена. | |
Gene | SrKDEkav | 37:35 | И сви синови његови и све кћери његове устадоше око њега тешећи га, али се он не даде утешити, него говораше: С тугом ћу у гроб лећи за сином својим. Па и његов отац плакаше за њим. | |