SrKDIjekav - Philippians - 2

2:1  Ако има дакле које поучење у Христу, или ако има која утјеха љубави, ако има која заједница духа, ако има које срце жалостиво и милост,

2:2  Испуните моју радост, да једно мислите, једну љубав имате, једнодушни и једномислени:

2:3  Ништа не чините успркос или за празну славу; него понизношћу чините један другога већег од себе.

2:4  Не гледајте сваки за своје, него и за другијех.

2:5  Јер ово да се мисли међу вама што је и у Христу Исусу,

2:6  Који, ако је и био у обличју Божијему, није се отимао да се испореди с Богом;

2:7  Него је понизио сам себе узевши обличје слуге, поставши као и други људи и на очи нађе се као човјек.

2:8  Понизио сам себе поставши послушан до саме смрти, а смрти крстове.

2:9  Зато и Бог њега повиси, и дарова му име које је веће од свакога имена.

2:10  Да се у име Исусово поклони свако кољено онијех који су на небу и на земљи и под земљом;

2:11  И сваки језик да призна да је Господ Исус Христос на славу Бога оца.

2:12  Тако, љубазни моји, као што ме свагда слушасте, не само кад сам код вас, него и сад много већма кад нијесам код вас, градите спасеније своје са страхом и дрктањем.

2:13  Јер је Бог што чини у вама да хоћете и учините као што му је угодно.

2:14  Све чините без вике и премишљања.

2:15  Да будете прави и цијели, дјеца Божија без мане усред рода неваљалога и покваренога, у којему свијетлите као видјела на свијету,

2:16  Придржавајући ријеч живота, на моју хвалу за дан Христов, да ми не буде узалуд трчање и труд.

2:17  Но ако и жртвован будем на жртву и службу вјере ваше, радујем се, и радујем се с вама свима.

2:18  Тако и ви радујте се и будите са мном радосни.

2:19  А надам се у Господа Исуса да ћу скоро послати к вама Тимотија, да се и ја развеселим разабравши како сте ви.

2:20  Јер ниједнога немам једнаке мисли са собом који се управо брине за вас.

2:21  Јер сви траже што је њихово, а не што је Христа Исуса.

2:22  А његово поштење познајете, јер као дијете оцу са мном је послужио у јеванђељу.

2:23  Њега дакле надам се да ћу послати одмах како разберем што је за мене.

2:24  А надам се у Господа да ћу и сам скоро доћи к вама.

2:25  Али нађох за потребно да пошљем к вама брата Епафродита, својега помагача и другара у војевању, а вашега посланика и слугу моје потребе;

2:26  Јер жељаше од срца вас све да види, и жаљаше што сте чули да је боловао.

2:27  Јер бјеше болестан до смрти; но Бог помилова га, не само њега него и мене, да ми не дође жалост на жалост.

2:28  Зато га послах скорије, да се обрадујете кад га опет видите, и мени да олакша мало.

2:29  Примите га дакле у Господу са сваком радости, и такове поштујте;

2:30  Јер за дјело Христово дође до саме смрти, не маривши за свој живот да накнади у служби мојој што вас немам.