SrKDIjekav - Genesis - 43

43:1  Али глад бјеше врло велика у оној земљи.

43:2  Па кад поједоше жито које бијаху донијели из Мисира, рече им отац: идите опет, и купите нам мало хране.

43:3  А Јуда му проговори и рече: тврдо нам се зарекао онај човјек говорећи: нећете видјети лица мојега, ако не буде с вама брат ваш.

43:4  Ако ћеш пустити с нама брата нашега, ићи ћемо и купићемо ти хране.

43:5  Ако ли нећеш пустити, нећемо ићи, јер нам је казао онај човјек: нећете видјети лица мојега, ако не буде с вама брат ваш.

43:6  А Израиљ рече: што ми то зло учинисте и казасте човјеку да имате још једнога брата?

43:7  А они рекоше: човјек је потанко распитивао за нас и за род наш говорећи: је ли вам јоште жив отац? имате ли још браће? а ми му одговарасмо како нас питаше. Јесмо ли могли како знати да ће казати: доведите брата својега?

43:8  И рече Јуда Израиљу оцу својему: пусти дијете са мном, па ћемо се подигнути и отићи, да останемо живи и не помремо и ми и ти и наша дјеца.

43:9  Ја ти се јамчим за њ, из моје га руке ишти; ако ти га не доведем натраг и преда те не ставим, да сам ти крив довијека.

43:10  Да нијесмо толико оклијевали, до сада бисмо се два пута вратили.

43:11  Онда рече Израиљ отац њихов: кад је тако, учините ово: узмите што најљепше има у овој земљи у своје вреће, и понесите човјеку оном дар: мало тамјана и мало меда, мирисава коријења и смирне, урме и бадема.

43:12  А новаца понесите двојином, и узмите новце што бијаху озго у врећама вашим и однесите натраг, може бити да је погрјешка.

43:13  И узмите брата својега, па устаните и идите опет к оном човјеку.

43:14  А Бог свемогући да вам да да нађете милост у онога човјека, да вам пусти брата вашега другога и Венијамина; ако ли останем без дјеце, нек останем без дјеце.

43:15  Тада узевши даре и новаца двојином, узевши и Венијамина, подигоше се и отидоше у Мисир, и изађоше пред Јосифа.

43:16  А Јосиф кад видје с њима Венијамина, рече човјеку који управљаше кућом његовом: одведи ове људе у кућу, па накољи меса и зготови, јер ће у подне са мном јести ови људи.

43:17  И учини човјек како Јосиф рече, и уведе људе у кућу Јосифову.

43:18  А они се бојаху кад их човјек вођаше у кућу Јосифову, и рекоше: за новце који пређе бјеху метнути у вреће наше води нас, докле смисли како ће нас окривити, да нас зароби и узме наше магарце.

43:19  Па приступивши к човјеку који управљаше кућом Јосифовом, проговорише му на вратима кућним,

43:20  И рекоше: чуј, господару; дошли смо били и пређе, и куписмо хране;

43:21  Па кад дођосмо у једну гостионицу и отворисмо вреће, а то новци свакога нас бијаху озго у врећи његовој, новци наши на мјеру; и ево смо их донијели натраг;

43:22  А друге смо новце донијели да купимо хране; не знамо ко нам метну новце наше у вреће.

43:23  А он им рече: будите мирни, не бојте се; Бог ваш и Бог оца вашега метнуо је благо у вреће ваше; новци су ваши били у мене. И изведе им Симеуна.

43:24  И уведе их човјек у кућу Јосифову, и донесе им воде те опраше ноге, и магарцима њиховијем положи.

43:25  И приправише дар чекајући докле дође Јосиф у подне, јер чуше да ће они ондје обједовати.

43:26  И кад Јосиф дође кући, изнесоше му дар који имаху код себе, и поклонише му се до земље.

43:27  А он их запита како су, и рече: како је отац ваш стари, за кога ми говористе? је ли јоште жив?

43:28  А они рекоше: добро је слуга твој, отац наш; још је жив. И поклонише му се.

43:29  А он погледав видје Венијамина брата својега, сина матере своје, и рече: је ли вам то најмлађи брат ваш за којега ми говористе? И рече: Бог да ти буде милостив, синко!

43:30  А Јосифу гораше срце од љубави према брату својему, те брже потражи гдје ће плакати, и ушав у једну собу плака ондје.

43:31  Послије умив се изађе, и устежући се рече: дајте објед.

43:32  И донесоше њему напосе, и њима напосе, и Мисирцима који обједоваху у њега напосе, јер не могаху Мисирци јести с Јеврејима, јер је то нечисто Мисирцима.

43:33  А сјеђаху пред њим старији по старјешинству својем а млађи по младости својој. И згледаху се од чуда.

43:34  И узимајући јела испред себе слаше њима, и Венијамину допаде пет пута више него другима. И пише и напише се с њим.